SCUOLA D’EUROPA  

Европско удружење наставника (АЕДЕ),

поводом 65. годишњице свог оснивања,

Садржај превода:

Европско удружење наставника (АЕДЕ), поводом 65. годишњице свог оснивања,

Силвано Марсеља, Председник АЕДЕ-а

Брисел, 15. фебруара 2021. Драги председниче „Марсеља“,

Драго Удружење наставника, (Association Européenne des Enseignants),

Ева Маидел, европосланица

Председник Европског покрета интернатионал, Жан-Клод Гонон, генерални секретар АЕДЕ-а:

Жан-Клод Гонон, Генерални секретар АЕДЕ-а

65 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА АЕДЕ-а (ШЕЗДЕСЕТ ПЕТА ГОДИШЊИЦА)

Хосе мануел Вега Перез, Потпредседник AEDE-а

Анита Гарибалди:

Анита Гарибалди, Председник Удружења ветерана Гарибалди

ЕВРОПСКО УДРУЖЕЊЕ НАСТАВНИКА, 65 ГОДИНА У СЛУЖБИ ОБРАЗОВАЊА

Василе Никоара, Потпредседник Европске асоцијације наставника

Европска унија је заједнички пројекат међу државама у којима су грађани камен темељац.

Луис Мартинез-Гуилен, Бивши директор Бироа Европског парламента у Стразбуру

Елизабет Дитрих, потпредседница, EAT:

Елизабет Дитрих, Потпредседник, ЕАТ-а

РУМУНСКА СЕКЦИЈА АЕДЕ-а у 65. ГОДИШЊИЦИ АЕДЕ-а

Анисор Парву, Председник румунске секције АЕДЕ

Kристос Kолоkас председник АЕДЕ-a Грчка:

Кристос Коллокас, Председник АЕДЕ Грчке

EAT СЛАВИ СВОЈУ 65. ГОДИШЊИЦУ

Фритз Маирлеитнер, ЕАТ Аустриа, члан Одбора мудраца (Савет мудраца)

Јурген Кумметат, бивши потпредседник ЕАТ-а:

Јурген Куметат, бивши потпредседник ЕАТ-а

РАД НА ИСТОРИЈИ И СЕЋАЊУ У УДРУЖЕЊУ ЕВРОПСКИХ НАСТАВНИКА?

Филип Плумет, Бивши председник Одељења за франкофонско образовање АЕДЕ – Белгија

Европско удружење наставника (АЕДЕ),

поводом 65. годишњице свог оснивања,

Европско удружење наставника (АЕДЕ), поводом 65. годишњице свог оснивања, показује да је било верно преузетим обавезама и да је и данас, упркос томе што смо сви у посебно тешком тренутку, и даље веома одлучно у показивању динамичности и иновативности, како би се допринело изградњи истински велике савезне Европе.

АЕДЕ пажљиво следи циљ својих оснивача: да буде европска тачка контакта, размишљања и деловања, радећи тако да млађе генерације могу добити пут обуке, који им омогућава да развију будуће друштво, европско друштво, које је ефикасанo у суочавању, са луцидношћу и одлучношћу, са тешким и сложеним проблемима којима ће се морати суочити.

Преко 65 година, АЕДЕ се развио у бројним европским земљама, а неколико других се спрема да му се придружи. Временом је посталo огромна група наставника на свим нивоима, који стварају односе и сарађују чак и изван тренутних граница Европске уније, и који из дана у дан спроводе своје акције да би постигли постављене циљеве.

Представља ресурс без премца који игра важну улогу у обликовању европског грађанина. Његов главни циљ је и даље подстицање стварања истинске европске федерације, учешћем унутар и изван света образовања, у расправама о будућности Европе и њених институција. Осећа потребу да и даље буде референтна тачка у свету образовања.

На образовном нивоу, АЕДЕ се залаже за афирмацију и јачање правог европског грађанства, кроз подучавање у европској димензији, способно да натера ученике и студенте да размишљају о европској стварности јучерашњице и данашњице.

Европска димензија има за темељ и циљ отвореност према другима, прихватање и јачање разлика. Разумевање и поштовање другог, уверење да је различитост једно од главних европских богатстава, способност управљања вишеструком припадношћу, флексибилност, расположење за синергијски рад и остваривање циљева кроз низ конвергентних интервенција: ово су неки од основних ставова за сутрашње друштво, које се може развити захваљујући европској димензији обуке и образовања.

Европска димензија образовања у европском друштву мора се сматрати суштинским елементом и само-развоја и образовања и развоја друштва. Сви осећамо одговорност стварања, посебно млади људи схватају да европско уједињење није вештачко дело, већ почива на заједничком културном наслеђу, сачињеном од дугих интелектуалних, моралних и духовних традиција: поштовање човекове личности, слободâ, осећај општег добра, демократије, одговорности и солидарности.

Посвећеност уједињеној Европи за сваког наставника значи најбољu примену својe образовнe мисијe, припремајући младе за будућност у улози европскиh грађанa.

Имајући у виду ову визију, АЕДЕ намерава да настави са својим деловањем.

Силвано Марсеља

Председник АЕДЕ-а

Брисел, 15. фебруара 2021.

Драги председниче „Марсеља“,

Драго Удружење наставника,

(Association Européenne des Enseignants),

Желео бих да вам искрено честитам поводом 65-годишњице ваше организације. Ова изузетна годишњица сведочи о изврсном послу који сте урадили за обуку и обликовање европских грађана кроз школу и образовање. Овај запажени циљ постижете окупљањем чланова наставничке професије који желе да допринесу изградњи мира и политичке уније у Европи – због тога вас препоручујем у име Европског покрета “The European Movement International”.

Тешко би било преценити значај наставника и васпитача у нашем друштву. Наставници обликују вредности и поглед на свет деце и младих, воде своје ученике ка самооткривању и остварењу и откључавају непрекидну жеђ за знањем у нама. У свету у којем су критичко размишљање и аналитичке вештине, тимски рад и целоживотно учење толико важни, ослањамо се на наставнике који ће бити ти који ће нас опремити тим вештинама. Поред тога, ослањамо се на наставнике да својим ученицима представе европске вредности како би били надахнути да буду активни и ангажовани европски грађани током свог живота.

Упркос потешкоћама са којима се наставници често суочавају, посебно у светлу пандемије КОВИД-19, увек истрајавате у својој посвећености тим циљевима. Због тога вам се дивимо и обавезујемо се да ћемо и даље подржавати вас и посао који радите. Конкретније, радујемо се наставку нашег активног укључивања и ангажовања са Европском асоцијацијом наставника у тежњи за нашим заједничким циљем квалитетног образовања за следећу генерацију Европљана.

Искрено Ваша,

Ева Маидел, европосланица

Председник Европског покрета интернатионал

Жан-Клод Гонон,

генерални секретар АЕДЕ-а:

Открио сам ЕАТ 15. октобра 1996. у Страссбургу. Мишел Барниер, француски министар за европска питања, отворио је „Национални дијалог о Европи“ када је Пиер Пфимплин,  иницирао ентузијазам 2.000 средњошколаца из Алсација убеђујући их у њихове шансе за постизање, једног дана, ове Европске уније, којој је посветио свој живот.

Један од организатора овог окупљања били су Луцијен Шмитт, професор и председник Образовног центра за људска права из Целестата и Моника Жан-Мишел, генерални секретар француског одељења. Она ме је упознала са ЕАТ-ом и замолила ме да организујем Конгрес Европског парламента у Стразбуру 1998. године, у сарадњи са немачком дивизијом.

Тада је ЕАТ структурирао мој живот и моје ангажмане … Именован за делегата ЕАТ-а за Савет Европе од стране председника Ива-Хенрија Ноуаилхата, открио сам сарадњу између европских институција.

Следио сам кораке Пјера Ванбергена у Већу, био је мој претходник, упознао сам Жака Андреа Чомија, покретача Европског заједничког језичког оквира и Језичког Портфолија и Клода Алана Клерка, председника групе која је радила на пројекту наставе историје у 20. веку (TeachingHistory of the 20th century) – обојица су чланови швајцарске дивизије ЕАТ. Квантификујући значај ЕАТ-а у овој институцији, могао сам да учествујем у пројектима повезаним са наставом Историје и да се укључим у Конференцију ИНГО, тело које представља цивилно друштво у Савету Европе, (OINGConference).

Генерални секретар Конгреса ЕАТ-а у Лас Палмасу, (Grand Canaries (2001)): била ми је част да организујем сарадњу између институција Европске уније и да учествујем у иницијативама комисије у име ЕАТ-а за Школска такмичења, (Roadshow to the Citizenship), У пројекте покренуте од стране ЕАТ-а (CITEURACT, GEDECITE), Као и у партнерству са другим удружењима. У Европском парламенту могли смо да изградимо јаке односе, што нам је омогућило да организујемо 3 конгреса и безбројна окупљања у њиховом седишту.

Од 2016. до 2019. године, на предлог Луиса Mартинеза, директора канцеларије Европског парламента у Стразбуру, могао сам да уведем и подржим (у име ЕАТ-а) расправу о врућим темама од европског значаја, посебно о имиграцији, са наставницима и ученицима који учествују у сесијама пројекта Еврошкола.

2019. Луис Мартинез затражио је од председника Силвана Марсеља да се, непосредно након председника парламента Антонија Тајанија, обрати скупштини учесника поводом 30-е годишњице Еврошколе.

Пратио сам тројицу председника, Паола Фармара и Рика Мастера, а пре свега нашег председника од 2006. године Силвана Марсеља са којим сам сарађивао у савршеној хармонији и посвећености размишљања и ангажмана. Под његовим вођством могао сам да пратим подизање нашег новог одељења у Источној Европи, посебно на Балкану, као и сарадњу са наставницима у Тунису.

Са 65 година ЕАТ је веома жив, ЕАТ има будућност! Може и мора да сачува своју богату традицију добровољног формирања грађана способних да направе добру унију на континенту који подразумева разноликост своје историје и својих култура. У тако тешким временима, када су пандемија и климатске промене драстично промениле наше друштво, уз подршку Европског покрета, у коме постоји заједнички идеал, ЕАТ мора да настави да сања и гради братску и отворену Европу, дом за различитост и сусрете, примере или помирење у нашем свету.

Жан-Клод Гонон

Генерални секретар АЕДЕ-а

65 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА АЕДЕ-а

(ШЕЗДЕСЕТ ПЕТА ГОДИШЊИЦА)

1956. година није била лака. Осећала се гвоздена завеса и мађарска побуна коју је водио Имре Нађ завршиће се две године касније његовим погубљењем. Међутим, био је у току дух помирења и превазилажења рана које је произвео Други светски рат. 1951. године потписани су први уговори о ономе што ће касније постати Европска унија, а 1956. године одобрен је Спаков извештај, који је представљен на састанку у Венецији министрима спољних послова, што је довело до отварања преговора за израду два уговора који ће створити Европску економску заједницу (ЕЕЗ) и Европску заједницу за атомску енергију Евроатом, који ће бити потписани као Римски уговор годину дана касније (25. марта 1957), продубљујући европске интеграције, укључујући и општу економску сарадњу.

Такође, 1956. године био је, у скромнијим размерама, састанак наставника из различитих европских земаља у Институту за средње образовање у Паризу који су, жељни да подстакну сарадњу у овим идејама заједништва између европских грађана, основали Европску асоцијацију наставника, АЕДЕ. Они су веровали, а и ми верујемо, да образовање младих не може бити страно идеји успостављања Европске уније грађана. Наставници су били предодређени да учествују у тој изградњи која ће променити секуларно лоше односе између земаља Старог континента. Немачки и француски наставници који су се вероватно сукобили у рововима десет или дванаест година раније, сада су се руковали да се то не би поновило.

Европа, континент са дугом историјом и заједничком класичном и хришћанском културом вековима је била зона сукоба. Било је неопходно превазићи то стравично историјско наслеђе и пристати не само на помирење већ и на унију истих идеала и циљева за све њене грађане. И морали смо започети са европским образовањем, које би показало шта нас спаја, што је много, а не шта нас раздваја, у чему смо морали да поштујемо идиосинкразију сваког региона и мењамо идеје одбијања комшије, за друге: поштовање различитости.

То, и још много тога, о чему се та група наставника сложила, довело је до тога да шездесет пет година касније има неколико хиљада чланова широм Европе. И данас настављају са истом идејом да морамо почети са образовањем ако желимо да променимо свет.

Секција АЕДЕ на Канарским острвима управо је прославила 30 година постојања. Из једне од географских крајности у Атлантику, наша острва, наши људи, активно су учествовали у триконтиненталној клими кроз историју која је обједињавала културе, идеје, авантуре и наде.

Наше чланство у Европској унији дало нам је могућности које смо могли да искористимо и омогућило нам је да будемо део ове велике државе која се зове Европа.

AEDE-Канарска острва је био присутан на европским конгресима у Грчкој, Италији, Француској, Румунији … и на једном, који  је био организован 2001. године на Канарским острвима. Увек делећи европски сентимент, јасне поруке и заједничке одлуке.

Много анегдота у овим годинама; колективних, личних, професионалних. Састанци, одбори, конгреси и сви, апсолутно сви учесници који представљају сваку секцију или сваку земљу, имали су и имају исти циљ, Европа.

Да ли је вредело, наравно. Али имамо једну непознаницу која нас брине. Толико година покушавајући да постигнемо јединство, толеранцију, поштовање различитости идеја и култура које смо претворили у богатство, да ли се та заједничка кућа у коју верујемо и у којој желимо да живимо заједно и напредујемо, пропада?

У ових 65 година АЕДЕ-а, многи су људи који су на различите начине учествовали у задатку одржавања удружења и давања славе и успеха постављеним циљевима. Наше школе су и даље кључне, наши напори морају бити већи!

За све оне који више не држе до признања и захвалности, за оне који и даље следимо, не колебамо се, Европи смо потребни, а нашим школама потребна је европска идеја како не би упали у фанатизам и раздор.

Европа смо сви ми и тај дух јединства је оно што нас подстиче да задржимо идеју и наду у животу.

Хосе мануел Вега Перез

Потпредседник AEDE-а

Анита Гарибалди:

Година рођења АЕДЕ-а, 1956, од највеће је важности за све већу свест о широком проблему са којим се суочава Европска унија у настајању: о обликовању Европљана, оних грађана, без којих би институционална структура у пројекту била празно слово на папиру. Две културе су се позитивно прожимале, стварајући осећај грађанства, и тако је изникла култура која се заснива на мирнодопским стремљењима, а која је почела да се назире још у претходном послератном периоду као израз тежње за миром, и која је инспирисала УН и друга сродна тела и институције међу народима и популацијама с једне стране и културе новог друштва оbележене тежњом за благостањем и напретком с друге стране. 

Прве покушаје инспирисали су бриљантни људи попут Алтијерија Спинелија, Žanа Moneа и многих других које треба поменути. Схватили су дубоке вредности у заједници угља и челика у развоју енергетских и комуникационих мрежа. Тада се догодило пребрзо убрзање, удруживањем оружаних снага одбране. Али ово је, на крају крајева, мање важно. Милиони људи устали су из беде, из смрти, за неколико година, у заједничком замаху који је ујединио демократске институције и обнову градова, уништених производних средстава.

И управо се овде родио одраз, оличен у АЕДЕ-у и европских удружења широм света. Структуре и садржаји, истраживања и наставе нису морале имати старе баријере нација, несумњиво носећи драгоцене историјске и људске садржаје. Сада само део новог света. Али препорођене европске нације забарикадирале су се иза сопствених култура, не као вредност већ као нераскидиве одбране знања и метода. Избегавајући строге законе нација, сматраним структуром, при којој је размишљање о формирању грађанина од малих ногу изгледало као недостижни циљ. 

Међутим, иако су језичке баријере правиле проблем, већ је било јасно да су се на техничком пољу створили услови за отварање материјалног и духовног простора изван националних граница, укључујући и оне европске, што је схваћено као нешто неизбежно, или, тачније, пожељно, у зависности од различитих гледишта.  Да су се језички активисти опирали, чак и уз подршку језика, већ је било очигледно да би технички активисти били условљени и да би отварање материјалног и духовног простора изван националних граница, укључујући европске, било неизбежно, или, тачније, пожељно, према гледиштима.

Људи попут Фернанда Браудела покушали су поново успоставити методе историјске мисли, што је било подједнако вежно као и стварање слободног протока робе и људи, како би се створило тржиште, које би могло да се изједначи са светским друштвом. А ово се не би могло учинити без свесних грађана, пре свега младих.

Полако, иако заиста, почела је еволуција, углавном захваљујући удруженом животу, посвећености просветних радника, наставника свих нивоа и категорија, ширењу светске визије ученика и њиховој припреми да поздраве политике које европске институције не би могле спровести без младих људи. Вишејезична Европа, без свести о европској књижевној, филозофској, историјској, научној култури, без поноса, са постојањем ризика избијања рата, распада идеологије и паралишућих страхова о будућности.

Све су ово из прве руке искусили добровољци, наставници и професори АЕДЕ-а, апостоли европске вере, неки од њих у оквиру Европског покрета, неки из Европског федералистичког покрета. Наши међународни састанци били су ковачнице идеја и нада. То се мора признати онима који су деценијама водили милитанте, наше водиче.

У грозници која оживљава данашњи свет, његове брзе промене, његове страхове, удруживање је први корак ка заједничком размишљању о нашем италијанском, европском и светском држављанству. Данас, као и пре 65 година.

Анита Гарибалди

Председник Удружења ветерана Гарибалди

ЕВРОПСКО УДРУЖЕЊЕ НАСТАВНИКА,

65 ГОДИНА У СЛУЖБИ ОБРАЗОВАЊА

ЕТА, Европско удружење наставника, навршава 65 година од рођења, 8. јула 1956. у Паризу. Његова сврха је поновно окупљање свих наставника и осталих образовних промотера који желе чврсто да допринесу стварању савезног карактера за политичко јединство Европе. Обраћа се свим нивоима и свим врстама наставника. Чланови су подељени у националне секције које организују активности за подршку развоју образовног система у свакој земљи.

Званични циљеви удружења су: 

• продубљивање свести о свим механизмима европске конструкције за образовање, политику, економију, социјални и културни развој, у циљу подизања заједничког европског понашања;
• проналажење одговарајућих средстава за подизање свести о заједничкој европској културној позадини која ће довести одрасле и младе да живе заједно у мултикултурном и демократском друштву; 
• да развију своје циљеве међу свим партнерима у свету у образовању и у свим контекстима у којима њихове активности могу допринети остварењу европског грађанина, свесног својих права и одговорности; 
• тражити путеве и методе за подршку свим вредним иницијативама које јединство претварају у различитост.

Свих ових година одвијале су се многе активности, не само на европском одбору већ и на националним секцијама ЕТА-е, са образовним пројектима о европском држављанству, животној средини, подршци, двојезичним студијама, СТЕ(А)М учењу, правима детета.

Упркос значајном напретку процеса европских интеграција, коначни циљ још није постигнут, стога је удружење стално заинтересовано за учешће у најважнијим пројектима попут Ерасмус +, као и пројектима попут Европског парламента, Еврошкола, и оне са Саветом Европе, „Песталози“ (Pestalozzi).

После 1989. године, дух европске интеграције међу најновијим демократским земљама Централне и Југоисточне Европе довео је до оснивања нових одељака ЕТА у Чешкој, Пољској, Мађарској, Румунији, Републици Молдавији, Србији, Северној Македонији и Украјини, које су постале најважније у погледу учешћа. Били су познати конгреси ЕТА-е у Чешкој (2004.) и Румунији (2011.) и конференције под вођством ЕТА-е на којима се расправљало о темама попут педагогије и европске мултикултуралности (Кишињев – 2014., Рим и Београд – 2017., Скопље – 2018, Констанца – 2019 и Кијев – 2020).

Тежње ка федералној Европи, које дели Европски покрет, чији је ЕТА део, креативно се комбинују са образовном мисијом чланова удружења који свој проевропски идеал и позив на мир и слободу преносе на своје ученике. Као члан румунске секције од 2007. године, могу да потврдим да се идеали моје генерације, румунских наставника, у потпуности налазе у циљевима удружења. Наши напори се могу видети у импликацијама које смо имали од наше европске интеграције са свим образовним програмима. Уверен сам да ће се и други одељци који су били „иза гвоздене завесе“, попут нас, савршено подићи на ниво оних који су основали ЕТА и допринели њеном успеху у протеклих 65 година

Са великим задовољством видим италијански одељак, који представља модел учешћа и афирмације међу осталима, достојан да га сви следимо, и да је његов стратешки развојни допринос ЕТА-и од велике вредности, и који има свог главног покретача у његовом председнику, Силвану Марсељји, Идеје његовог менаџерског програма појачале су рад у европском одбору, као и рад већине националних секција. Због његовог напора створене су нове секције, проширен је европски хоризонт удружења, написани су и промовисани стратешки документи удружења, потписана су партнерства са министарствима образовања из многих земаља и ојачана је сарадња са Европским покретом, Европским комитетом и Саветом Европе.

Василе Никоара,

Потпредседник Европске асоцијације наставника

Европска унија је заједнички пројекат

међу државама у којима су

грађани камен темељац

Бити Европљанин и поседовати осећај припадности не може се тек тако остварити. Грађани држава чланица треба да постану свесни заједничких вредности, права и обавеза у целини која превазилази националне државе.

Образовање је увек играло веома важну улогу у образовању грађана и његова је главна дужност да пробудити и развије ту свест о европском грађанству. Нова димензија била је од суштинског значаја у односу на класично образовање. Циљ је био дати европску димензију свим образовним активностима. Наравно, програми попут Еразмуса, рођени на основу политичких избора европских институција, много су допринели, иако су усмерени на старију популацију, посебно универзитетску, младих људи.

Европска асоцијација наставника АЕДЕ је током својих 65 година постојања радила на стварању ове свести међу наставницима држава чланица асоцијације. Кроз своје активности, искуства и идеје су подељене и често су служиле као полазна основа за развој овог европског духа код наших младих грађана, који су још увек премлади за учешће у програмима ЕУ.

Овом поруком желим да честитам АЕДЕ-у на неизоставном доприносу развоја ове европске свести, овог европског грађанства међу наставницима, које су тада могли да пренесу својим ученицима. Млади грађани су стога боље припремљени да се окористе својим правима европских грађана, а такође и да дају своје идеје за изградњу овог заједничког дома, то је Европска унија.

Луис Мартинез-Гуилен

Бивши директор Бироа Европског парламента у Стразбуру

Елизабет Дитрих, потпредседница, EAT:

Честитамо председнику Силвану Марсељји, Европском савету и националним одељењима ЕАТ-а у 2021. години на 65 година постојања. ЕАТ окупља наставнике који су у школама и друштвима посвећени изградњи савезне Европе, помирене Европе, јаче и снажније уједињене. Наше вредности у које верујемо – демократија, уставна држава, слобода, правда и солидарност нису опционе!

Историја АЕДЕ-а иде руку под руку са изградњом Европе након Другог светског рата, коју су покренули политичари добре воље, као што су француз Роберт Шуман, немац Конрад Аденауер, италијан Алциде де Гаспари и белгијанац Паул-Хенри Спак који је имао храбрости да у миру сања о уједињеној Европи! Било је то 1946. године када је Алтијеро Спинели, заједно са Ернестом Росијем, написао “Манифест Вентотене” како би се подсетио на значење европске мисли, а важно је рећи да је појам европског федерализма разрађен у Италији! Мора се запамтити да је ЕАТ основан у Паризу 1956. године, у основи на иницијативу италијанских наставника посвећених Европском покрету. Поступак наставника за “политичку педагогију” одређује се истовремено одлукама европских институција, али и понашањем младих држава чланица. ЕАТ је одувек знао да је образовање за европско држављанство било неопходност, и да се гради током живота размишљањем, знањем и деловањем, да би постало суштински аспект нашег европског идентитета. И сваки европски грађанин мора се лично ангажовати са другима како би изградили мирнију, складнију и уједињенију европску домовину. Обука учитеља треба да има европску и међународну димензију. Данас смо дужни да наставимо овај посао, али да ли смо способни да се суочимо са новим данашњим изазовима?

Од 2008. године економска криза погоршала је разлике међу људима у Европској унији. Од 2015. миграциона криза и замах миграната – хиљаде избеглица покуцало је на наша врата и чиниће то и у будућности – да ли ћемо их одбити? Да ли ће Европска унија успети да помири легитимну жељу да сачува своју посебност, а да Европу не претвори у богату и себичну тврђаву, у супротности са својим основним вредностима? Заједно смо јачи у способности да се позабавимо изазовима нашег времена: борбом против климатске кризе и губитком биодиверзитета, улагањем одлучних напора да се понесемо са дигиталном трансформацијом из радикално демократске перспективе у нашем животу, борбом против пандемије КОВИД-19 и неприхватљивим растућим неједнакостима. Морамо да изградимо Кућу Европе у умовима европских грађана и пустимо ову идеју да постане свесна како би створили грађанина будућности. Шта је боље него да наставимо ово ЕАТ-путовање Силвана Марсељеа, класичног хуманисте, европског милитанта са италијанским и европским федералистичким размишљањем, да нас боље води до нових обала?

Имамо прилику и дужност да промовишемо глобализацију солидарности – изградња Европе пре 65 година била је сан који је покренуо две генерације да постану стварност – млади Европљани данас треба да се мобилишу, да своје време и енергију посвете за бољи свет, правом дому за све Европљане!

Елизабет Дитрих,

Потпредседник, ЕАТ-а

РУМУНСКА СЕКЦИЈА АЕДЕ-а

у 65. ГОДИШЊИЦИ АЕДЕ-а 

Образовање је суштинска подршка за обуку добро припремљених европских грађана који се могу суочити са изазовима модерности.

Да би подржали образовање, вођени дугорочним стратешким циљевима ЕУ у образовању румунска секција АЕДЕ-а спроводи своје активности у складу са циљевима Европске асоцијације наставника, АЕДЕ уз смернице обуке:

• доживотно учење,
• побољшање квалитета и ефикасности образовања и система обуке, 
• промовисање правичности, социјалне кохезије и активног грађанства,
• подстичући креативност и иновације, укључујући предузетништво, на свим нивоима образовања и обуке. 

Румунска секција АЕДЕ основана је 2005. Од свог оснивања, АЕДЕ Румунија је удружила напоре да допринесе усклађивању румунског образовања са европским стандардима, ради боље обуке младих европских грађана.

Истичемо и ценимо изузетну активност, на националном и европском нивоу, госпође Јоане Јурце, чланице оснивача и прве председнице румунске секције АЕДЕ.

Навешћемо неке активности румунске секције АЕДЕ са посебним утицајем на подизање квалитета наставничких предавачких способности и имплицитно нивоа обучености ученика.

• Сарадња са Европском комисијом, Генералним одељењем за правду, слободу и безбедност, која је организовала информативну кампању у 40 градова Румуније, ради усвајања права европских грађана;
• Семинари за обуку у Бузау и Бакау са темом „Коришћење ‘MICE tools’ алата за повећање квалитета школских пројеката;
• Међународна конференција „Активно европско грађанство приоритет савременог образовања младих“, Ге-оагиу-Баи (Ge-oagiu-Băi);
• Међународни семинар „Креативне технике у пољу радне терапије“, сарадња румунског одељења АЕДЕ и Института „Фритз Фелсенстеин“ у Конигсбруну, Баварска, Немачка, у вези са интеграцијом ученика са посебним образовним потребама

Румунија је била домаћин 17. конгреса АЕДЕ-а. Председник АЕДЕ-а Силвано Марсеља, са високом професионалношћу, заједно са одбором румунске секције, примљен је, у припремном периоду конгреса, у палати Котроцени, седишту румунског председништва. Председник Румуније, професор физике, пружио је високо покровитељство конгресу АЕДЕ.

Конгрес се одржао у палати румунског парламента у Букурешту и на Универзитету „Овидиус“ у Констанци.

Румунски одељак АЕДЕ пружа помоћ партнерским школама у Румунији за приступ и спровођење европских пројеката, с циљем убрзавања процеса усклађивања румунског образовног система са европским образовним системом и за промоцију наставних резултата.

Помињемо неке пројекте у којима је румунска секција АЕДЕ била или је укључена.

СКАЛА ТрансЕвропе

Седнице у Женеви, Софији, Будимпешти и Варшави резултирале су развојем стандарда квалитета за двојезичну средњу школу.

ЕЛИЦИТ (Европска писменост и образовање за грађанство). Мултилатерални пројекат у трајању од три године, заснован на трансдисциплинарном приступу. Укупно 16 партнера из 8 европских земаља: Белгије, Бугарске, Шпаније, Француске, Мађарске, Холандије, Румуније, Шведске (АЕДЕ и њене националне секције у Румунији, Мађарској, Холандији, Бугарској) универзитетима у Лиможу, Кордоби, Ослу, Обука и образовање европских организација.

Ученици из партнерских школа румунске секције АЕДЕ-а били су укључени у пројекат ЕВРОШКОЛА. Студенти “Националног колеџа Мирцеа цел Батран“  (Mircea cel Bătrân) из Констансе похваљени су у Европском парламенту у Стразбуру.

„ЈОБ-ИН интегрисане службе за запошљавање“

Организовање курсева практичне обуке за 900 ученика из поља и профила пројектних партнера (школе из 5 округа Румуније) како би се повећала прилагодљивост будућих дипломаца захтевима радног места. Акценат је био на коришћењу методе учења која се назива компанија за вежбање. Дугорочни ефекат се састоји у развоју способности и компетенција ученика на почетном професионалном усавршавању кроз активно партнерство школе – економских агената – техничких универзитета.

Пројекти у прогресу:

• „Заједно чинимо школу бољом“ Пројекат наглашава потребе за обуком утврђеном у Европском плану развоја школа који је осмишљен у складу са локалном и националном образовном стратегијом, као и узимајући у обзир економска и културна кретања. Наставници из циљне групе фокусирају се како на специјализоване вештине, тако и на транскурикуларне вештине, неопходне за развој наставних активности у мултикултуралном и вишејезичном окружењу, кроз стручну праксу у Италији, Шпанији, Португалији, Малти.
• ЕКАФИТ (EQAFIT)- Осигурање квалитета у финансијском образовању. То је пројекат чији је циљ развијање водича добрих пракси. У оквиру пројекта анализира се образовна понуда из области финансијског образовања, као и захтеви који долазе са тржишта рада (финансијско поље). ЕКАФИТ је први покушај да се у финансијско образовање укључе све заинтересоване стране: образовне институције, корисници образовног процеса – студенти, али и финансијске институције.Партнери из седам европских земаља (Грчка, Румунија, Шведска, Италија, Шпанија, Белгија, Словачка) доприносе повећању квалитета студијских програма у складу са захтевима европског тржишта рада.

Било је и гестова препознавања

Тако је за изузетну дидактичку активност, за модерно, ефикасно управљање, за мултикултуралну активност са европским резонанцијама, господин Василе Никоара, потпредседник АЕДЕ-а, примио од амбасаде Француске Републике у Букурешту, преко његове екселенције госпође амбасадорке Лауренце Ауер одликовање “Л’Ордре дес Палмес академикуес” у рангу витеза.

У тренутку смо када је образовање претрпело велике поремећаје због епидемије КОВИД-19 и присилног преласка на учење на мрежи и учење на даљину. Раширена употреба технологије указала је на слабости образовних система. Једно је сигурно, технологија се не може поистоветити са наставником. Постаје корисна само ако је интегрисана у организовани научни процес наставе, а наставник га води професионално.

Националне секције АЕДЕ-а, удружење у целини, сигурно ће понудити решења за стварање новог европског простора образовања и дизајн акционог плана за дигитално образовање.

Узимајући у обзир подстицај Жана Монеа „Хајде, хајде, за Европу нема друге будућности осим уједињења“, изражавамо, сада на годишњици нашег удружења АЕДЕ-а, жељу да живимо и заједно наступамо у модерној и уједињеној Европи.

Анисор Парву

Председник румунске секције АЕДЕ

Kристос Kолоkас председник АЕДЕ-a Грчка:

Уговори који су изградили ЕУ (Европску унија) нису, у вршењу европске политике, укључивали питања образовања, обуке и културе, осим стручног оспособљавања, дајући тако државама чланицама одговорност да планирају и спроводе своју политику .

• Ову празнину је попунило оснивање АЕДЕ-а 14. јула 1956, након Римског споразума који је поставио темеље Европске заједнице, а 1957. уследило је оснивање Европске економске заједнице (ЕЕЦ).
• После тога су написани анекси за свих 28 држава чланица ЕЕЗ (Европске економске заједнице).
• Главни циљеви АЕДЕ-а су да привуче наставнике који желе да сарађују на стварању Уједињене Европе, с једне стране, и подстицање знање о европским проблемима, с друге стране, како би се довело до њиховог решења, продубило знање о методама које треба следити за брзу реализацију федералне Европе.
• АЕДЕ сарађује са службама Европске комисије, са Европским покретом, као и са било којом јавном или приватном организацијом која следи исте европске циљеве.
• Грчка секција АЕДЕ-а основана је у Грчкој 1981. године, непосредно након приступања Грчке ЕУ, као десете чланице, на иницијативу професора европског права, г. Колокас Кристоса, и уз ентузијастичку сарадњу многих наставника на свим нивоима образовања. Неколико наставника је регистровано за чланове у наредним годинама. 

Оцењујући рад обављен од АЕДЕ-а у Грчкој: 

успешно организује Дане, семинаре за наставнике, студенте и грађане, у сарадњи са универзитетима и другим званичним институцијама. Теме се тичу актуелних или чак дијахроних образовних и друштвено-политичких питања.

• АЕДЕ ГР је учествовао у Ерасмус + програмима (2017-2019);
• На свим међународним састанцима АЕДЕ-а у Бриселу и Стразбуру;
• На међународним студентским конференцијама;
• Организовао семинаре за обуку / цјеложивотно учење за наставнике и одрасле из Е-Е земаља (2017-2018).;
• Акција АЕДЕ ГР се такође односи на сарадњу са другим културним институцијама, локалним удружењима и на организацију / учешће у европским пројектима, у интересу друштвене групе, организовањем Посебних дана на следећи начин: 

1- Методе и алати за интеркултурни тренинг, у сарадњи са „Mрежом kултурнe одрживости“   (“Cultural Sustainability Network” http://hellenicculture.word- press.com) (Athens));

2- Аспекти интеркултурне комуникације кроз историју, уметност и храну (сарадња А.Е.Д.Е.-а са  „Mрежом kултурнe одрживости“ (CHANIA) );

3- Специјална обука: Јачање орто педагогије активирањем „Школе за све“ (Атина);

4- Дан „Европске димензије у образовању“;

5- Обука за заштиту животне средине и културу, у сарадњи са Удружењем за заштиту животне средине ОИКО.ПОЛИ.С (Атина);

• 1992. године у Атини је одржан 11. АЕДЕ паневропски разговор под називом „Допринос образовања уједињењу Европе“, са нагласком на новим информационим технологијама у образовању;

2016. године у Атини је одржан и паневропски разговор за шездесету годишњицу АЕДЕ-а под називом „Будућност Европе у 21. веку“;

• И данас се рад АЕДЕ-ГР-а може похвалити великим уважавањем и похвалама колега, ученика, родитеља, званичних институција и државних званичника;
• Једна од најважнијих акција АЕДЕ-ГР је организација и спровођење годишњег такмичења за ученике Европске организације ЕВРОПА у ШКОЛИ, у којем учествују ученици основних школа, високих школа и средњих школа широм Грчке и грчким школама у иностранству. Овај рад подржавају представништво Европског парламента у Грчкој, канцеларија Европске комисије у Грчкој и грчко Министарство образовања. Награде које су изабрани студенти освојили потписују министар / заменик министра образовања, директор делегације Комисије и председник АЕДЕ ГР и од посебног су значаја за будућу студијску каријеру ових студената у Европи и Америци;
• Коначно, најновији циљ свих АЕДЕ акција је ширење научних информација ради информисања и обуке заинтересованих страна и, пре свега, јачање осећаја европског грађанства, европске емпатије и јачање грчко-европске културе .

Кристос Колокас

Председник АЕДЕ Грчке

EAT СЛАВИ СВОЈУ 65. ГОДИШЊИЦУ

ЕАТ и ја већ дуго радимо заједно. Ова сарадња не датира од оснивања ЕАТ-а 1956, нити од оснивања аустријске секције 15. новембра 1959, од стране Алвина Вестерхофа, вишејезичког аустријског дипломате и наставника по образовању.

У априлу 1981. године, ЕАТ је имао част да организује 8. ЕАТ конгрес у Бад Татзмансдорфу у Градишћу (Bad Tatzmannsdorf, Burgenland) и дочека више од 200 едукатора и наставника из 13 европских земаља који су изабрали Алвина Вестерхофа за председника ЕАТ Еуропе. Тада сам се придружио ЕАТ-у као члан преводитељског тима Конгреса.

На 9. конгресу ЕАТ-а у Монтекатинију примљен сам за члана Одбора, док је Пиере Ван Берген из белгијске секције (ЕО) изабран за наследника Алвина Вестерхофа и поставио смер за успех ка новој ери промоције са Домеником Леонардуцијем, оцем ЕРАСМУС-а и покретачем програма СОКРАТЕС.

Након Пијера Ван Бергена, Ивес Хенри Ноухаилат, Паоло Фарнараро и Силвано Марсеља чврсто су држали кормило и ЕАТ-флота је порасла у броју захваљујући проширењу Европске уније, припремљена и праћена од ЕАТ-а као прво истински европско непрофитно струковно удружење.

Са пажњом честитам и захваљујем се ЕАТ-у, посебно нашем председнику Силвану Марсељи и члановима одбора.

Такође бих желео да се захвалим свим члановима Одбора и свим секцијама које су допринеле овом успеху својим учешћем у бројним пројектима образовне сарадње за европско грђанство, као што су КИТЕУРАКТ (CITEURACT) и ЕЛИЦИТ (ELICIT), програми Комениус, контакт семинари у организацији националних секција у Немачкој, Аустрији, Белгији, Шпанији, Француској, Холандији и Румунији.

С тим у вези, треба напоменути да је ЕАТ деценијама био укључен у промоцију савремених језика, посебно швајцарског одељења са СКАЛА пројектом за рано подучавање и одбрану вишејезичности.

Бити европски учитељ данас, усвојено на Конгресу ЕАТ 17. и 18. новембра 2012. у Брижу, много је више од самог документа: то је изјава мисије нашег удружења и његов програм за будућност. ЕАТ је спреман да ради на томе и будућност Европе почиње данас.

На пример, аустријска ЕАТ секција и њена енергична председница Елисабет Дитрих одлучили су да назив “EuropäischerErzieherbund” замене с “EUROPTIMUS- VereinigungfüreuropapolitischeBildung” како би подвукли наш евро оптимизам и наше уверење да европско образовање треба да има за циљ да оптимизује уједињену, демократску и федералистичку Европу, уз поштовање различитости култура и традиција које чине једно од богатстава Европе.

“ЕАТ живи, расте, цвета веома здраво!”  “EAT vivat, crescat, floreat ad multosannos!”

Фритз Маирлеитнер

ЕАТ Аустриа, члан Одбора мудраца

(Савет мудраца)

Јурген Кумметат,

бивши потпредседник ЕАТ-а:

Мој посао у ЕАТ-у и за удружење – обликовао је велики део мог живота и такође га обогатио и променио, упркос неким разочарењима, али ово може бити и обрнуто. Тако сам у раној фази упознао оно шта и данас одређује „нашу Европу“.

Године 1983., током путовања у Луксембург до седишта Европског парламента за руководиоце школа и наставнике из Франкфурта, упознао сам ЕАТ преко луксембуршких представника УЕФ-а, Кити Девиле, Еугена Линстера и Едмонда Пепина,.чак и од бившиег председника ЕАТ-а, Вестерхофа. Тада је ЕББ, немачка секција била у сукобу са ЕАТ-ом, тражила се особа која би могла да изгради нову секцију у Немачкој. Пристао сам на овај „експеримент“ без, међутим, започињања новог одељка. Договор са „старим“ одбором довео ме је до места „управног савезног председника ЕББ-а, касније ЕББ-АЕДЕ из 1988, Такође сам преузео програм старог одбора: образовање за еколошку свест у Европи.

Већ након почетка моје нове канцеларије, успео сам да наговорим представника регионалне школске управе Хесија Ернста Шмадела, дугогодишњег члана, да учествује на семинару француске секције поводом 200. годишњице Француске револуције 1989. године, по питању вредности људских права. Овде је упознао професора Луциена Шмита из Селестата (Елзас), који је основао и изградио Интернационални центар за иницирање права грађана (ЦИДХ), који је и признат Савет Европе. Ова изванредна институција са својим вођом постала је фиксна тачка рада и за учеснике из немачке секције ЕАТ-а, јер би се њима проблеми са страним језиком (француски) могли лакше смањити због пограничне ситуације Алзаса, која је увек била изазов за франкофонскe (и другe) учесниke на семинарима немачке секције!

Већ након почетка моје нове функције успео сам да наговорим представника регионалне школске управе Хесиана Ернста Шмадела, дугогодишњег члана, да учествује на семинару француске секције поводом 200. годишњице Француске револуције 1989. године, о питању вредности људских права. Овде је упознао професора Луциена Шмита из Селестата (Алзас), који је основао и изградио  Интернационални центар за људска права (Centre international à l’Initiation des Droits de l’Homme), који је признат од стране Савета Европе. Ова изванредна институција са својим вођом постала је фиксна тачка рада и за учеснике из немачке секције ЕАТ-а, јер би се њима језичка баријера, која је увек била изазов за франкофонске (и остале) учеснике семинара немачке секције, могла лакше превазићи пограничном локацијом Алзаса.

На ЕАТ-Европском конгресу у Стразбуру 2001. године у Европском парламенту (још увек у згради Савета Европе), учесници су такође отишли на заједничко студијско путовање у Селестату.

Трећи приоритет био је развој европских школских мрежа за ученике и наставнике путем „школских размена повезаних са пројектима“. У Немачкој је, наравно, изазов немачког јединства додат после 1989. године, где је Лотар Унгерер развио посебне програме за део наставног особља, посебно у Тирингији, без којих би имао мање шансе да буде преузет у нови систем. За овај рад, немачка секција је организовала неколико семинара у „Новим земљама“, бившем ДДР-у, посебно у Тирингији, али и у Саксонији и Мекленбургу-Западној Померанији, али не i само у горе поменуту сврху. Неколико чланова из других секција, попут Француске, Белгије и Луксембурга, учествовало је на таквим семинарима.

Чак смо и 1990-их покушали да направимо „школску датотеку за размену“, у сарадњи са француском колегиницом Мишелине Сапар, али ово (још увек) није било успешно због недостатка ИТ ресурса. Али генерални секретар Гус Вијнгардс, који је био у добрим односима са холандском издавачком кућом, успео је да изда на француском и енглеском језику, заједно са Санди Вилсон (ВБ) и са мном, приручник „ЕАТ-приручник за изградњу европских школских партнерстава“ који је развила заједничка радна група. Ова активност АЕДЕ-а била је заснована на њеним годишњим програмима 1989. и 1990-1991. Немачка чланица Улрике Вилман започела је „Пре-Комениус пројекат“, (Pre-COMENIUS project), и “Европске конекције” (Connexions européennes), размена факсом.

Стога је ова тема била и фокус европских семинара ЕББ-а у Ортенбургу, у Евангелистичкој реалној школи  Клауса Енгела, одакле су дати важни импулси за ново утемељење даљих секција, попут Чешке и Румуније.

Као резултат таквог развоја догађаја, видимо Европски конгрес АЕДЕ-а 2004 у Чешким Будејовицама.

На једном од својих пројеката размене ученика са школом у Бордоу, упознао сам представника удружења бивших бораца отпора у Белгији – Франциска Спирлета, који је у Аркашону организовао изложбу о европском отпору против националсоцијализма – укључујући и ону у Немачкој („Дие Веиßе Росе“) и друге. Неколико секција пронашло је школе које су желеле да учествују у једном од првих редовних пројеката КОМЕНИУС-а, иако кроз европску путујућу изложбу под називом „Отпор националном социјализму и његова улога у уједињењу Европе“. Ово је остварено материјалима Францоас Спирлета и Андерноса (постери), као и завршним радовима ученика школе Карл Шурз, Франкфурт (Д), Хаидн-Гимназије, Беч (А) , Лицеја Андернос-лес-Баинс (Ф) Лицеја Макари у Фросинонеу (И) – чији су ученици такође развили дигитални часопис „ПОНТ €“ – и Гимназије Голианова у Нитри (Словачка, СК). Метода је била путујућа изложба у партнерским школама или у њиховом месту. Пројекат је накнадно одобрен и настављен је наредне 3 године под насловом „Од Европе у сликама непријатеља до Европе визија“ (From a Europe of Enemy Images to the Europe of Visions). Овај програм пратиле су школе на Сицилији и Малти. Нажалост, ниједан други одељак се није придружио овом пројекту.

ЕАТ, или неке од секција, учествовали су у Интернет пројекту „1914-1918, велика европска катастрофа“ који је белгијска секција покренула од 2009. надаље, а који је захтевао интензиван рад у заједници од стране учесника. Пројектни састанци одржани су у неколико градова Фландрије – са њиховом улогом у Првом светском рату, у Перони (Соме, Француска), Бечу и Шчећину (Стетин). Универзитет у Аугсбургу је такође учествовао у пројекту са проф. Сусане Поп.

Овим активностима у оквиру ЕАТ-а а и кроз њих такође се рефлектује  покрет у школама Европе ка разумевању процеса европског уједињења од стране њених грађана, што се касније одразило на два главна семинара о европском умрежавању школа у Позуолију (Паоло Фарнараро) и Остунију (Силвано Марсеља).

Најлепше жеље,ЕАТ

Јурген Куметат

бивши потпредседник ЕАТ-а

РАД НА ИСТОРИЈИ И СЕЋАЊУ У

УДРУЖЕЊУ ЕВРОПСКИХ НАСТАВНИКА?

Поставити питање значи одговорити на њега … Ово је индикација удружењу које је себи поставило за циљ промоцију европске идеје …

Знање о прошлости је камен темељац, темељ за разумевање садашњости и изградњу будућности.

Грађани, посебно студенти и млади људи, морају добити неопходне алате, извучене из проучавања прошлости, да дешифрују друштво у којем живе и који ће им омогућити да постану пуноправни учесници.

У „замаху“ у којем се пуно говори о држављанству и образовању, позивање на европску димензију је несумњиво неопходно за овај контекст. … и ова Европа изграђена је током историје коју су чиниле изузетне интелектуалне или уметничке струје, дубоки политички, економски и социјални преокрети, али и трагични догађаји који су довели до порицања људске личности и њеног сламања.

Заједничка, дељена европска историја која се мора разумети и разматрати заједно. Конкретно, ова конструкција била је дело жена и мушкараца који су се након Другог светског рата усудили да крену тешким путем дијалога између дојучерашњих непријатеља.

Конкретно, да ли је у белгијском говорном подручју Белгије секција „Бесплатно образовање“ дала свој допринос на свакодневној основи овом раду на историјском делу који би требало да нам омогући да се ситуирамо и делујемо у садашњости?

Без претварања да смо комплетни, можемо одустати од неких сећања и опозвати неке активности. Међународни састанци између наставника из различитих земаља где се визије, програми, курсеви, праксе и документи о заједничкој теми из историје размењују и деле. На пример, 1996. године у Сент-Денију, на семинару на којем су, неколико година након симболичног пада Берлинског зида, француски, немачки, белгијски и пољски учесници поставили себи питање како се историја Европе предаје од 1945.

Мултилатерални Коменски пројекат „Унакрсно гледање на Први светски рат“ (Comenius Project “Cross-Looking at the First World War.”)., приступ сукобљеној и болној заједничкој историји, и начину на који се она учи у партнерским земљама. Усвајајући ову методологију, где се, управо, „суочава“ да би се узела у обзир визија другог и да би се извели закључци.

Ригорозан педагошки приступ који не искључује емоције током посете места сећања, попут гробља Тајн Кот (Tyne Cot Cemetery), овог британског војног гробља у близини Ипреса. „Брутализација“ савремених сукоба није само апстрактни концепт већ и конкретна стварност …

Једнодневне активности такође за чланове и ширу публику са вечном жељом да се историјска тема стави у средиште процеса. У римске суботе, суботе историје, укључују откриће бојног поља 14-18 у Вестхоку или два амблематична места у Белгији, нацистичког концентрационог и истребљивачког система, касарне Досин и тврђаве Брендонк.

Вишеструке активности са вечном спремношћу да се преиспита прошлост да би се разумела садашњост. Историја не даје „лекције“, не понавља се, али „Ако не можемо предвидети будућност, можемо барем допустити да нас води прошлост“ (Зеид Ра’д Ал Хусеин, бивши Високи комесар Уједињених нација за људска права ).

Филип Плумет,

 Бивши председник

Одељења за франкофонско образовање АЕДЕ – Белгија