Садржај:
Уједињени у различитости
ВЕЛИКА СИМБОЛИЧКА ВРЕДНОСТ 9. МАЈА
Силвано Марсеља
ЗАШТО ЕВРОПСКА УНИЈА?
Хозе мануел Вега Перез (Jose Manuel Vega Perez)
ЕВРОПА НА РАСКРШЋУ ПУТА И НАСТАВНА СТРУКА
Давид Мариа Сасоли (David Maria Sassoli)
Чланак потпредседника Европске комисије за промоцију европског стила
Маргаритис Шинас (Margaritis Schinas)
Чланак поверенице Марије Иванове Габриел
Марија Иванова Габријел (Marija Ivanova Gabriel)
ШУМАНОВА ДЕКЛАРАЦИЈА: ТЕМЕЉ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Проф. Патрицио Бјанки (Prof. Patrizio Bianchi)
АЕДЕ ЗВАНИЧНИ ДОКУМЕНТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Превела Гордана Трумбић,
Уједињени у различитости
9 May – Дан Европе
„Европа неће бити изграђена одједном, нити у целокупној конструкцији: биће изграђена кроз
конкретна достигнућа, пре свега стварајући де факто солидарност“
Роберт Шуман
Силвано Марсеља:
Желео бих да изразим дубоку захвалност у своје име и у име АЕДЕ-а, часном Давиду Марију Сасолију (Hon. David Maria Sassoli), председнику Европског парламента, проф. Патризију Бианкију (Prof. Patrizio Bianchi), италијанском министару образовања, часном Маргаритису Шинасу (Hon. Margaritis Schinas), потпредседнику Европске комисије за промоцију европског животног стила и часној Марији Ивановој Габриели (Hon. Marija Ivanova Gabriel), европској комесарки за иновације, истраживање, културу, образовање и младе, за занимљиве доприносе који су побољшали овај часопис.
Силвано Марсеља (Silvano Marseglia)
Европски председник АЕДЕ-а
Европско удружење наставника
Специјално издање часописа „Школа Европе“ поводом Дана Европе 2021.
Чланак Силвана Марсеље, европски председник АЕДЕ-а
ВЕЛИКА СИМБОЛИЧКА ВРЕДНОСТ 9. МАЈА
Датум 9. мај означава рађање процеса европских интеграција и има значајну симболичку вредност.
У ствари, 9. маја 1950, Роберт Шуман, Француз, министар спољних послова, покренуо је нови важан план европске сарадње у области производње угља и челика, постављајући тако темеље за стабилну сарадњу која би фаворизовала процес ЕУ – Европске интеграције.
Добро знамо да је овај европски пројекат омогућио Европи, која је уништена у Другом светском рату, да достигне и очува дуги низ деценија ниво мира и благостања, незамисливог за случај да смо остали са националним поделама.
Нажалост, врло често су благостање и спокојност брисали сећање на обнову, па чак и сећање на дуг период мира.
Потребна је нада да ће „Конференција о будућности Европе“ моћи да се бави и реши стварне суштине процеса европских интеграција, подстичући довршавање уједињене Европе, о чему су сањали Оци оснивачи.
Нада која нас анимира је да Европа може наставити да размишља на европски начин, настављајући пут који је започет давно. Само повећањем вредности темељних разлога за наше заједништво, многи изазови који се стално појављују на европском хоризонту биће превазиђени.
Основну улогу у овој акцији има школа, место на којем се формирају идентитет и колективна свест младих.
Силвано Марсеља
Европски председник АЕДЕ-а
Европско удружење наставника
Специјално издање периодичног часописа „Школа Европе“
поводом Дана Европе 2021.
Чланак Хосеа Мануела Веге Переза (José Manuel Vega Perez),
европског потпредседника АЕДЕ-а
ЗАШТО ЕВРОПСКА УНИЈА?
Лако је, или барем разумљивије, осећати се европским грађанином ако живите у Паризу, Риму, Берлину, Мадриду или у било ком углу Тоскане или Алзаса, с обзиром на социјалну, историјску и географску близину.
За грађанина острва, попут мене, рођеног и настањеног на Канарским острвима, требало би да се осећа као грађанин афричког континента, а не као Европљанин. Али то није случај: када се Шпанија придружи Европској унији, Канарска острва се аутоматски проглашавају делом ЕУ, као најудаљенији регион, попут осталих региона других земаља.
Није недостајало друштвених група које су подржавале супротан став, наиме да су Канарска острва изостављена из ЕУ и проглашена независним подручјем, што се на срећу није догодило. Јер, ако је тако, били бисмо у ситуацији сличној другим областима. Да смо запели у развоју.
Европеизам на Канарским острвима је историјски поткрепљен географском и комерцијалном ситуацијом. Ми смо регион повезан акцијама са три континента током историје, са инвазијама навигатора и освајача Старог Континента и шире … Канарска острва су била и имају срећу да буду отворено подручје у Атлантском океану, где су током векова освајачи, плаћеници и пирати стизали и одлазили … и, наравно, допринели новим обичајима, начину живота, развоју и авантурама.
Чињеница да су Канарска острва регион Европе омогућила нам је економски, социјални, здравствени, инфраструктурни и образовни развој, уз правну сигурност, одбрану и изванредан систем комуникације unutar i van regiona, са стабилном економијом и оптималним нивоом и квалитетом живота. Оно што изражавам могло би се односити и на друге делове Европе, иако нису у Атлантику, јер су неки од нас ограничени водом, други планинама, долинама, језерима или рекама. Оно што желим још једном да изразим је моја посвећеност грађанина и наставника, давању доприноса друштву и повећању снаге, принципа и вредности наше велике Земље зване Европа.
Европа напредује не без великих потешкоћа на свом путу. Међутим, не смемо заборавити да су многе препреке превазиђене, а понекад чак и олује губитком важних делова (Брегзит).
Није било лако, наравно. Прошле су деценије, од када су предузети кораци да се добровољно уједине различита друштва, са различитим обичајима, традицијом и језицима, како би се успоставили заједнички стандарди за преко 500 милиона грађана.
Заиста морамо да се зауставимо на тренутак и преиспитамо да бисмо проценили, анализирали овај процес у свим аспектима. Користимо најједноставнију формулу за свакога и будимо разумни и практични. Много пута у животу смо били такви: узмимо папир и оловку и напишимо позитивно на једну, а негативно од ЕУ и наше припадности на другу … 9. мај би био погодан дан за боравак у нашим домовима, са породицом. То би био начин да се зближимо, делимо мисли и, пре свега, укажемо поштовање људима који су се деценијама борили за то да имамо мир, развој, толеранцију и поштовање, уједињени у различитости.
Хозе мануел Вега Перез (Jose Manuel Vega Perez)
Потпредседник АЕДЕ-а
Европско удружење наставника
Специјално издање периодичног часописа „Школа Европе“ поводом Дана Европе 2021.
Чланак председника Европског парламента
Давида Марије Сасолија (David Maria Sassoli)
ЕВРОПА НА РАСКРШЋУ ПУТА И НАСТАВНА СТРУКА
Брисел, 15. априла 2021
Овогодишњи Дан Европе пада усред онога за шта се легитимно може тврдити да је једна од најтежих криза са којима се суочио наш континент – и свет у целини – од краја Другог светског рата. Са осећајем пропитивања и несигурности у погледу основа и трајности европских интеграција, критичко промишљање прошлости, садашњости и будућности ЕУ-европског пројекта релевантније је него икад.
Поред разорне пандемије са озбиљним социјалним и економским импликацијама, популизам, оживљавање ауторитарности и опадање вере у парламентарни изазов представљају западни модел либералне представничке демократије. Последња деценија разоткрила је крхкост овог система заснованог на правилима, пад поверења грађана у парламентаризам. изазива оспоравање западног модела либералне представничке демократије.
Последња деценија разоткрила је крхкост овог система заснованог на правилима, који се на крају ослања на поверење грађана. Само неколико деценија након што је Францис Фукујама (Francis Fukuyama) славно прогласио „крај историје […] и универзализацију западне либералне демократије као коначног облика људске владавине“, чини се да је овај облик владавине изазван у свом сопственом постојању. И ово се такође односи на Европску унију, њен специфични институционални дизајн и основни политички легитимитет чине је рањивом на спољне шокове и кризе. Ипак, одговор на нагризање јавног уверења у способност решавања проблема и легитимитет европских институција и политика не може бити повратак старим демонима нашег континента јингоизма, националне поделе и нетрпељивости; одговор лежи у изградњи свеобухватније и боље Европе.
Заиста, постоји нада у бољу европску будућност, нада коју представља чињеница да овогодишњи 9. мај не обележава само годишњицу Шуманове декларације и историјску полазну тачку на путу ка данашњој Унији, већ и званични почетак Конференције о будућности Европе.
Иако смо свесни да таква конференција неће елиминисати бројне изазове са којима се Европа суочава, огромна је вредност у свакој акцији која се предузима како би се идентификовале и њене снаге и слабости, потребе, наде и фрустрације наших грађана и пут којим тежимо да следимо заједно ка обећавајућој будућности.
Да би се постигли ови циљеви и обезбедила оријентација у садашњој кризи, која је пре свега криза европског идентитета, Конференција нуди јединствену прилику да буде употребљена.
Успех, међутим, зависи од надахнућа људи у Европи да створе заједничку сврху и инклузиван осећај припадности – онај који се заснива на нашим заједничким вредностима и расте одоздо према горе. Да би се постигао овај племенити циљ, ништа није боље од неговања европске културе и образовања, два главна стуба на којима почива наша цивилизација.
Мало је других иницијатива које боље приказују схватање да истински уједињена Европа захтева више од пуке економске сарадње и визија стварања европског образовног простора – заједничког простора у којем ученици, знање и идеје могу цветати, путовати преко граница и конструктивно се међусобно повезивати .
Иако је пандемија показала недостатке у нашим образовним системима, она је такође нагласила суштинску вредност образовања за појединце и друштво. Стога је будућност Европе у образовању.
У овом контексту, наставничка професија игра кључну улогу, улогу која превазилази једноставни пренос знања. Наставници су у ситуацији да младим генерацијама повере вештине и компетенције потребне за испуњавање потреба 21. века и савладавање дигиталних и зелених транзиција које тренутно пролазимо. Наставници могу да упознају ученике са европским разноличностима – повремено контрадикторним – историјом и културним наслеђем, подстичући тако историјско разумевање и свест. А наставници могу не само да подстичу већ и да дају пример за грађански ангажман и критичко размишљање, помажући тако у формирању одговорних и (само) критичних грађана који су тако потребни у било ком демократском друштву.
Као и увек, судбина Европе лежи у нашим рукама – укључујући судбину наших просветних радника, који имају јединствени потенцијал за комуникацију и умножавање европског духа као мало ко и који су неопходни у настанку праве школе Европе.
Из ове перспективе, симболички значај Дана Европе двојак је:
с једне стране, он заступа ослобађање Европе од тоталитаризма, нетрпељивости и расизма и пружа способност да се изоставе мржња, предрасуде и пристрасност,
с друге стране, то значи поновно откривање Европских хуманистичких и традиционалних просветитељских уверења да су појединци обдарени разумом, појединци који се „усуђују да знају“, али такође „усуђују се деловати“ за опште добро ако је потребно – одлике које су данас подједнако императивне као што су биле након Другог светског рата.
[1Fukuyama, Francis. 1989. “The End of History?” In: The National Interest (16), pp. 3-18, quote p. Есеј “Крај историје” издавача “Национални интерес”]
Давид Мариа Сасоли (David Maria Sassoli)
Председник Европског парламента
Европско удружење наставника
Специјално издање периодичног часописа „Школа Европе“ поводом Дана Европе 2021.
Чланак потпредседника Европске комисије за промоцију европског стила, Маргаритиса Шинасa (Margaritis Schinas)
На дан 9.маја славимо мир и јединство у Европи. То је важан дан не само за нашу Унију већ и за сваког Европљанина. Дан Европе обележава годишњицу историјске Шуманове декларације и идеје да се створи сврсисходна заједница на Старом континенту опустошеном кроз векове, ратовима и смртоносним споровима. У нашој Унији стално тежимо промоцији демократије, слободе, правде, једнакости и солидарности. Бити „Европљанима“ значи бити заједно јачим. Наш модел заснован је на здравственим и образовним системима којима сви могу приступити. Заснован је на пружању заштите и подршке најугроженијима у нашим друштвима и промовисању образовања, културе и мобилности као основних елемената тог модела. Наставници, тренери и образовно особље су у срцу нашег начина живота, у срцу наших друштава. Они играју најважнију улогу у стварању образовања које пружа плодно искуство за све ученике. Визија образовне професије у оквиру ЕУ-европског образовног простора је високо компетентан и мотивисан наставник који може користити широк домен подршке и пружене могућности професионалног развоја током своје разноврсне каријере.
Комисија покреће бројне иницијативе за бољу подршку развоју компетенција и путева каријере наставника, тренера и руководилаца школског образовања и за подршку атрактивности образовне професије. Ове године основаћемо прве Еразмус учитељске академије. Такође ћемо установити Европску награду за иновативно подучавање како бисмо препознали рад наставника који дају изузетан допринос професији.
Поред тога, скоро смо удвостручили буџет новог програма Ерасмус + за наредних седам година. Наставници широм Европе ће имати користи од већих могућности за мобилност и сарадњу. Преко 244000 наставника и запослених у школском образовању уживало је мобилност у оквиру претходног Ерасмус + програма (2014-2020). Много више ће уследити у годинама које долазе.
Али ми живимо у новој ери. Ери у којој учитељи могу постати жртве терористичких напада због предавања филозофије, историје и грађанства. Брутално убиство Самуела Патија (Samuel Paty) било је директан напад на наше вредности, права и слободе. Напад на слободе изражавања, мисли, савести и вероисповести и права на образовање. Напад на наш начин живота.
Одгојен од два учитеља, и сам сам схватио да је образовање најважније оружје у борби за нашу будућност, наше основне вредности и наш европски начин живота. Не треба заборавити да нема демократске и слободне Европе без образовања и образовања без наставника.
Данас је и уводни догађај Конференције о будућности Европе. Низ дебата и дискусија предвођених грађанима који ће омогућити људима из целе Европе да поделе своје идеје и помогну у обликовању наше заједничке будућности. Просветни радници, ученици и млади Европљани мораће да играју централну улогу у овом процесу. Будућност Европе је у нашим рукама, и што је најважније у рукама наших младих Европљана.
Хајде да радимо заједно да направимо разлику за њих, са њима.
Маргаритис Шинас (Margaritis Schinas)
Потпредседник Европске комисиј
Чланак поверенице Марије Иванове Габриел за посебно издање часописа „Школа Европе“ Европске асоцијације наставника (АЕДЕ)
Датум 9. мај и личност Роберта Шумана нераздвојно су повезани са мирном интеграцијом Европе. Када се осврнемо на Шуманову декларацију и развој догађаја од тада, од превазилажења историјске поделе након Другог светског рата до уједињења подељеног континента, могло би се поставити питање шта историја тражи од нас данас и каква је наша одговорност za будућност Европе. Како jе Европска заједница за угаљ и челик прерастала у Европску унију, и како се процес интеграције продубљивао, питање демократског учешћа и европског грађанства постајало је важније. Наши грађани траже да се укључе и учествују у развоју Уније, и то с правом. Као бивши члан Европског парламента, била сам срећана кад сам видела да је одзив бирача на последњим изборима за Европски парламент први пут порастао од увођења општих европских избора 1979. Али такође знамо да многи људи осећају да знају премало о ЕУ, њеним институцијама и њиховом утицају на свакодневни живот грађана. Мој став је да се овде потребно шире и боље информисање, и да је изазов за наше образовне системе да интегришу ЕУ као тему у нашим школама, институцијама за стручно образовање и обуку, и универзитетима.
Очигледна истина је: образовање је кључно за развој активног грађанства. Што су грађани боље информисани о Европској унији, што више знају о томе како институције раде и какве везе ЕУ има са њиховим властитим животима, то се јаче осећају посвећенима, већа је вероватноћа да ће учествовати на изборима, то више утицаја преузимају као активни грађани Европе.
Из тог разлога смо од 2021. године покренули нови програм: Жан Монет за школе (Jean Monnet for Schools). Надовезујући се на успешне резултате пројекта Жан Монет Акције (Jean Monnet Actions) у високом образовању, такође желимо да промовишемо и побољшамо наставу и учење о Европској унији у нашим школама и институцијама стручног образовања.
Са три нове активности, пре свега, подржаћемо образовање и обуку наставника, помажући институцијама да обучавају наставнике, да развијају и воде нове програме и шеме обуке за будуће и садашње наставнике како би побољшали своје предавање о ЕУ питањима у својим учионицама. Као друго, олакшаћемо и подржати размену мишљења и вршњачко учење финансирањем мрежа школа и пружалаца стручног образовања који су већ активни на пољу образовања у ЕУ. Коначно, биће нових могућности за финансирање школа и институција стручног образовања да развију нове начине предавања о Европи у учионици или ваннаставним активностима.
Било ми је и важно да наставнике поставим у средиште наших тренинг активности. Успешно предавање у ЕУ започиње компетентним и мотивисаним наставницима. За мене је привилегија што ми моје тренутне функције дозвољавају да се редовно састајем са наставницима широм Европе. Изузетно поштујем њихов свакодневни рад и њихове неуморне напоре да образују наше најмлађе грађане. Такође сам свесна да се суочавамо са изазовима у предавању о ЕУ широм Европе, неким од њих повезаним са недостатком свеобухватних могућности за обуку у овој области.
Нови пројекат Жан Монет за школе промовисаће учење и подучавање о Европи у нашим школама и допринеће праћењу младих Европљана на њиховом путу да постану активни грађани Европске уније.
Ово је одговорност наше генерације: подићи нову генерацију европских грађана и пружити им потребне компетенције за даље надограђивање наше заједничке Европе, носећи наслеђе Роберта Шумана, Жан Монета и многих других мушкараца и жена који су служили нашој Европи.
Марија Иванова Габријел (Marija Ivanova Gabriel)
Европски повереник
Проф. Патрицио Бјанки (Prof. Patrizio Bianchi)
италијански министар образовања
ШУМАНОВА ДЕКЛАРАЦИЈА: ТЕМЕЉ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Дана 9. маја, пре 71 годину, Роберт Шуман изговорио је следеће речи: „Мир у свету не може се заштитити без улагања креативних напора сразмерних опасностима које му прете“.
Данашња светска сцена захтева баш ову врсту наше посвећености: иако у новим и другачијим околностима, горе наведени креативни напори су данас релевантни, јер нам омогућавају да претворимо препреке у могућности за развој.
Суочени са пандемијском кризом, сусрели смо се са могућношћу да даље делимо своје приче и идеје, кроз културне и дигиталне интеграције. Свако, са мобилним телефоном или рачунаром у руци, има могућност да учи и разговара. Ово је наш циљ: да растемо, делимо и учимо заједно, у међународном контексту који нас доживљава као протагонисте у историји континента богатог идејама, ресурсима, иновацијама и интеграцијама.
С тим у вези, утицај наставника на ученике и њихове заједнице је од највеће важности: кроз своју услугу наставници омогућавају младим људима да постану глобални, образовани грађани, пружајући им критичке алате и вредности које их припремају за сложено друштво у којем ће живети, радити и дружити се са људима различитих националности, култура и религија.
У ствари, бити Европљанин не односи се само на везу са географским регионом, то значи бити део јединствене заједнице која дели вредности, гарантује мир и једнакост и штити слободу, права и различитост својих грађана. Међутим, Европа није само ово, Европа је и прилика, напредак и размена.
Шуман је додао: „Европа неће бити створена одједном или према јединственом плану. Изградиће се кроз конкретна достигнућа која прво стварају де факто солидарност “. У напорима да се превазиђе тешка историјска ситуација са којом се суочавамо, управо постоји простор за конкретна достигнућа о којима је француски министар спољних послова говорио 1950. године.
У протеклих годину дана, наша земља, наша школа, забележиле су обилне промене које, ако се анализирају кроз конструктивно око и дух, чине основу за већу интеграцију и сарадњу, са циљем да изграде јачу и јединственију заједницу која бира да сазрева заједно.
Никада раније није било толико важно као што је то у овом тренутку историје да одаберемо да делимо свој напредак користећи предности интеграционог процеса који се догодио до данас и ојачавајући га у погледу просперитетне и иновативне будућности.
Стога је питање образовања кључно за бављење социјалним, политичким, економским, еколошким и здравственим проблемима. Образовање је у ствари најмоћније средство за смањење социјалних празнина и помаже у уклањању предрасуда и сукоба. Од најранијих uzrasta, школа мора бити место за пуни развој људске личности и духовног, моралног, социјалног, културног и економског напретка заједнице, као и место за дубоко поштовање права, дужности и основних слобода, неопходних за стварање простора у којима увек има места за разумевање, толеранцију и укључивање.
Школска заједница показала је велику посвећеност и одлучност у суочавању са препрекама које нам је пандемија поставила. Чак и ова потешкоћа мора постати прилика за квалитативни скок, користећи убрзани процес дигитализације који смо подржали за промоцију инклузије, реинтерпретацију раздаљина и приближавање будућих европских грађана.
Проф. Патрицио Бјанки (Prof. Patrizio Bianchi)
Италијански министар образовања
АЕДЕ ЗВАНИЧНИ ДОКУМЕНТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Европско удружење наставника (АЕДЕ/ЕАТ) основано је 1956. године и члан је Европског покрета од његовог оснивања, окупљајући чланове наставничке професије који желе да допринесу изградњи мира и политичке уније у Европи. Предлаже начине размишљања за продубљивање знања о европској градњи у свету образовања како би се подстакло заједничко европско понашање и промовисала свест о оригиналности и јединству европске културе.
Наше удружење наглашава потребу за образовањем свих Европљана, а посебно младих, успостављањем следећих циљева:
- Да науче да разматрају своју прошлост, садашњост и будућност у европској перспективи;
- Да доприносе разумевању европске историје и њене културне разноликости;
- Промовисање европског грађанства кроз боље разумевање грађанства у демократском животу;
- Подизање свести о памћењу, историји и заједничким вредностима сваког од европских народа;
- Да посебно истакне циљеве од заједничког интереса за све народе, попут промоције мира, заједничких вредности и добробити грађана;
- Стварање услова погодних за промоцију друштвене посвећености, међукултурног дијалога и добровољног рада;
- Борба против свих предрасуда и мржње према одређеним категоријама становништва, странцима и имигрантима; за борбу против остракизма против мањина, расизма, ксенофобије; да промовише одговарајућу употребу Веба за борбу против свих облика сајбер малтретирања путем Интернета.
АЕДЕ је присутан са својим националним секцијама у већини држава чланица Европске уније, Аустрији, Белгији, Кипру, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Ирској, Италији, Луксембургу, Малти, Холандији, Пољској, Шпанији, Уједињеном Краљевству, Словенији, Шведској, Чешкој, Румунији, као и у неким државама које нису део Европске уније: Босна, Зеленортска Острва, Молдавија, Северна Македонија, Црна Гора, Србија, Швајцарска, Украјина, секцијама уједињеним за постизање заједничких циљева. Узимајући у обзир присуство великог броја деце из различитих имигрантских средина и забринутости за интеркултурално образовање, АЕДЕ је такође успоставио сталне односе са удружењима наставника на јужном Медитерану, посебно у Тунису. У свим овим земљама, АЕДЕ сарађује са министарствима образовања и културе.
Да би допринео истицању изворне европске културе, АЕДЕ је са Саветом Европе учествовао у неколико пројеката који се тичу наставе историје, савремених језика и образовања за демократско грађанство.
АЕДЕ посвећује важан део свог рада Образовању активних и одговорних европских грађана и учествовао је у неколико европских пројеката и активно сарађивао као педагошки партнер у неколико акција које је покренула Европска комисија.
Активан у неколико европских земаља које су тешко погођене пандемијом Ковид19, АЕДЕ је у мају 2020. године покренуо размишљање о различитим модалитетима функционисања учења на даљину, његовим могућностима и ограничењима и артикулисању предавања лицем у лице.
Превела Гордана Трумбић,
Професор у пензији