Uz nadu da Uskrs 2022. može biti prilika za sve da obnove nadu i poverenje u trijumf mira nad ratom.

„SCUOLA D’EUROPA“, Aprile 2022. 

EVROPSKA UNIJA I NJENA BUDUĆNOST

Situacija u našoj Evropi u ovom trenutku je veoma kompromitovana.

24. februara 2022. godine, sa ratom u Ukrajini, dogodilo se nešto veoma ozbiljno, rekao bih, razorno, što je svakako promenilo tok istorije u Evropi.

Ovaj rat i način na koji se on odvijao nas je navelo da jasno razumemo važnost i vrednost slobode i, pre svega, ukazalo na to koliko je važno da se svaki dan zalažemo i delujemo da ne bismo izgubili slobodu i zaštitili slobode svih.

Ovim ratom u srcu Evrope našli smo se, uz kršenje svakog pravila međunarodnog prava, suočeni sa nelegitimnom vojnom invazijom jake, snažno naoružane države, koja je takođe opremljena nuklearnim oružjem, protiv suverena, slobodne i nezavisne države koja s pravom želi da brani svoju slobodu.

Na kraju Hladnog rata razvili smo uverenje da rat sada treba da ostane daleka uspomena i da se za rešavanje sukoba moraju naći diplomatska i, u svakom slučaju, nimalo invazivna i nasilna rešenja. Već godinama bezbednost u Evropi nije dovedena u pitanje.

Rat u Ukrajini je iznenada vaskrsao svet na koji više nismo bili navikli, svet kojim dominira nasilje u kome najjači, najmoćniji dominiraju i nameću svoju volju. Ovaj rat, između ostalog, dovodi u pitanje i san o sve bližoj i široj zajednici evropskih naroda.

Suočena sa takvom situacijom, Evropa je pozvana da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost i odbranu. U stvari, došlo je vreme da razmislimo o našoj Uniji, o izazovima sa kojima se suočavamo i o budućnosti koju želimo da gradimo zajedno, kako bismo ne samo ojačali evropsku solidarnost, već i pre svega definisali precizan identitet Unije i svoju ulogu u svetskoj ravnoteži.

Nažalost, Evropa se i danas pojavljuje kao zbir pojedinačnih političkih volja država članica, ostajući zarobljenik jednoglasnog glasanja, a da nije u stanju da se oslobodi uporne logike kompromisa. Ovakva situacija u velikoj meri slabi njeno delovanje na međunarodnoj sceni i ozbiljno ugrožava evropski projekat. I danas, nažalost, za mnoge ljude Evropa ostaje samo, suštinski, realnost zasnovana na ekonomiji. Moć Evrope je, dakle, samo iluzija bez ikakvog kapaciteta za reagovanje i njena srednjoročna bezbednost se stalno dovodi u pitanje.

Ne može biti garancija trajnog mira ako Evropska unija i dalje ne bude u stanju da ojača svoje odbrambene moći i ako nema kapacitet da se predstavi kao entitet međunarodne vrednosti.

Da bi to uradila, Evropa mora biti u stanju da se uspostavi i pronađe način da sama odlučuje bez zavisnosti od drugih; mora biti u stanju da se osloni na sebe. Samo na taj način Evropa može postati garant mira.

Nažalost, u Evropi ne manjka unutrašnjih faktora razdvajanja, u pokušaju ove ili one države da ojača sve što se tiče nacionalne kohezije i ti faktori podrivaju demokratske principe na kojima počiva Evropska unija.

U stvari, Evropa je bila svedok i još uvek je svedok, interno, stalnog rasta nacional-populizma i jačanja nacionalnih vlada sa posledičnim, očiglednim, rastućim nezadovoljstvom građana prema evropskim institucijama.

Poslednjih godina, ukrštanja nacionalni veta učinila su Evropu nesposobnom da promoviše zajedničke strateške interese, posebno u oblasti spoljne politike.

Unija danas zasniva važan deo svog kredibiliteta upravo na sposobnosti da razreši unutrašnje podele koje zadiru u samu suštinu koncepta evropske demokratije.

U međuvremenu, postoji velika nada u neki pozitivan rezultat sadašnje „Konferencije o budućnosti Evrope“, koja bi uskoro trebalo da se završi i da nam donese rezultate.

Konferencija o budućnosti Evrope ima za cilj da natera Evropljane da prevaziđu iskušenja podela koje parališu i cepaju Evropu, da zajedno izgrade pravu evropsku renesansu i novi ojačani dinamizam Evrope. U osnovi, kroz Konferenciju se od nas traži da osmislimo evropski projekat tako što ćemo čuvati i jačati njegove vrednosti, naglašavajući da one nisu obična zagrada istorije.

Nadamo se da će konferencija moći da identifikuje način za davanje ovih odgovora i da će ispuniti ambiciju da reformiše Evropsku uniju i vodi je ka pravoj federalnoj uniji.

Jasno je da, bez promene postojećih ugovora, nikakav napredak neće biti moguć, a neće se moći ni dotaknuti princip jednoglasnosti koji kažnjava svaku evropsku odluku. Potrebna je organska reforma Unije na osnovu sporazuma između evropskih institucija i nacionalnih vlada. Na svakom je da da svoj doprinos. Ako Evropa zaista želi da se bavi budućnošću, moraće i da se ozbiljno zapita kakvo bi njeno mesto u svetu trebalo da bude, ne odričući se jasnog definisanja sopstvene pozicije i vizije. Moraće da definiše sopstvene vrednosti i principe kako bi zaštitila Zapad odnosima, svakako, saradnjom, ali ne i prekomernom zavisnosti od drugih saveznika.

Ovo su intenzivni meseci u kojima igramo odlučujuću utakmicu za naš politički projekat i za budućnost Evrope. Konferencija je posvećena raspravi o ključnim pitanjima, preispitivanjem kako učiniti Evropu sposobnom da se suoči sa brojnim i opterećujućim izazovima koji čekaju hitan odgovor.

Od ovih izazova, glavni svakako ostaje izazov bezbednosti i uloga Evrope u svetu. U suštini, jasno se nameće da na međunarodnom planu Evropska unija nije i ne može biti primarni akter jer, nažalost, ne postoji vlada Unije koja ostvaruje svoj suverenitet koji je, u stvari, u rukama pojedinačnih država članica. Stoga, od strane Evrope, postoji nedostatak vizije ne samo u industrijskom, već i u političkom polju sa posebnom krhkošću i nedoslednošću u sektoru odbrane i spoljne politike.

Evropska unija svakako ima široke mogućnosti za delovanje na ekonomskom i političkom planu, ali danas, nažalost, nema kapacitet da deluje. Da bi se pokrenuli novi industrijski odnosi koji su od pomoći politici, neophodno je da ona pre svega ima vladu i svoju spoljnu politiku. Konferencija o budućnosti Evrope ima težak zadatak da ukaže na političke perspektive na kojima EU namerava da deluje u narednim decenijama i moraće da kaže da li će biti u stanju da se opremi alatima i institucijama da bi mogla da zaseda ravnopravno za pregovaračkim stolom sa ostalim silama. Na kraju, moraće da kaže da li će EU moći da bude suverena nad sopstvenom sudbinom.

Nadamo se pozitivnom ishodu rada Komisije sa uverenjem da možemo da stvorimo Uniju transnacionalne solidarnosti i mira, sposobnu da zaštiti osnovna prava i slobode svakog građanina.

Silvano Marseglia

Evropski predsednik AEDE-a

Vito Boreli:

Od svog nastanka, ta zajednica država koja je kroz različite faze proširenja konačno poprimila ime Evropske unije, pokušava da pronađe ravnotežu između ekonomskih ciljeva i volje da svojim građanima ponudi socijalnu zaštitu. Socijalna dimenzija Evrope je uvek bila veoma prisutna u glavama očeva osnivača, jer je društveni uticaj Evropske unije bio i cilj i poluga procesa integracije. Takozvani „evropski socijalni model” može se opisati kao pokušaj u mnogim evropskim zemljama, čak i na diferenciran način, da tržišna privreda i država blagostanja na originalan način koegzistiraju, sa ciljem obezbeđivanja konkurentnosti privrede. i solidarnosti i društvene kohezije. Izraz „evropski društveni model” možda zvuči apstraktno, ali je pun konkretnih značenja. On označava politički izum bez presedana, možda najvažniji u dvadesetom veku, a to znači da celo društvo preuzima odgovornost za proizvodnju ekonomske i socijalne sigurnosti za svakog pojedinca, bez obzira na njegov društveni položaj i sredstva koja poseduje. Ovaj model čine neke temeljne vrednosti (individualna prava, solidarnost, zdravlje, rodna ravnopravnost, itd.) i neke karakteristične institucionalne osobine, kao što su univerzalizam blagostanja i regulisanje tržišta rada.

U prvih trideset godina procesa integracije, Evropska unija nije imala nadležnost da promoviše zajedničku socijalnu politiku koja bi mogla da odražava napredak koji je paralelno ostvaren u različitim državama članicama. Tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, došlo je do naglog ubrzanja ekonomske integracije, posebno monetarne, koja je kulminirala uvođenjem evra 1999. godine. Gotovo isključiva pažnja posvećena ovom procesu i potpunom odvijanju ekonomske globalizacije zasenila je socijalnu politiku. Međutim, uključivanje socijalnog poglavlja u Amsterdamski ugovor iz 1997. godine, Evropsku strategiju zapošljavanja iz 1998. godine i Ugovor iz Nice iz 2001. godine, uz usvajanje Povelje o osnovnim pravima, omogućilo je da se socijalni model vrati u sastavni deo evropskog identiteta i samih ugovora: u Lisabonskoj strategiji, u stvari, aktivna socijalna politika se smatra suštinskim faktorom konkurentnosti, koja se više ne protivi socijalnoj inkluziji. Do naših dana, Evropski stub socijalnih prava (EPSR), koji su Evropski parlament, Savet i Komisija usvojili 17. novembra 2017. godine u Geteborgu, u Švedskoj, predstavlja fundamentalnu prekretnicu. Stub je skup od 20 osnovnih principa i prava u socijalnoj sferi, kroz koje Evropska unija namerava da rad i socijalnu zaštitu stavi na prvo mesto, kako bi obezbedila pravilno funkcionisanje tržišta rada i sistema socijalne zaštite. Usvajanje Akcionog plana socijalnog stuba predstavlja prekretnicu u radu Evropske unije na izgradnji jake socijalne Evrope i utrlo je put za socijalni samit u Portu u maju 2021. Kao što je navedeno u Porto deklaraciji, stub socijalnih prava je ključni element oporavka, ali i težnje Unije ka digitalnoj, zelenoj i pravednoj tranziciji. Ovo je bio hitan korak koji je trebalo preduzeti jer je pandemija COVID-19 ostavila trajne ožiljke i gurnula milione Evropljana u siromaštvo, uključujući mnoge mlade ljude. Sve u svemu, Porto je poslao snažan signal i označio promenu od klasičnog evropskog socijalnog modela. Ovo ne treba posmatrati samo kao osobinu koju treba zaštititi, već kao motor našeg budućeg prosperiteta i blagostanja. Da bi bili sigurni da oni zapravo jačaju evropski društveni model, države članice su se složile oko tri nova socijalna cilja koja je postavila Evropska komisija. Do 2030. Unija će morati da dostigne stopu zaposlenosti od 78%. Cilj koji se mora posebno ticati žena i mladih. Ovo takođe znači održavanje visokih ambicija u pogledu minimalnih plata i transparentnosti plata, ali i podršku osobama sa invaliditetom. Do 2030. Unija mora da ojača obrazovanje odraslih, sa ciljem da obezbedi da najmanje 60% odraslih učestvuje u obuci svake godine, i da obezbedi da se njihove individualne veštine ažuriraju kako bi im se omogućilo da iskoriste mogućnosti koje nudi svet sutrašnjice. rad.

A do 2030. napori će se morati udvostručiti da bi se najmanje 15 miliona Evropljana izvuklo iz siromaštva.

U središtu ove inicijative je garancija za decu, koja ima za cilj da podrži decu u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti i da im pruži jednake mogućnosti, kao i naravno evropski predlog o minimalnoj plati za borbu protiv siromaštva zaposlenih. .

Koji su sledeći koraci? Pre svega, akcioni plan će morati da se primeni, a njegovi novi ciljevi će biti postignuti do 2030. Države članice su se obavezale na to. Upravljanje implementacijom akcionog plana za stub je ključ uspeha. Prvo, moraće da sledi put država članica i stimuliše usvajanje nacionalnih ciljeva. Zaista, EU bi propustila svoju svrhu ako bi neke države napravile značajan napredak, dok druge stagniraju. Postoji potreba da se poboljšaju životne mogućnosti, uslovi rada i socijalna zaštita za sve u svim državama članicama. Drugo, biće neophodno da se objavi napredak koji je postignut ka postizanju ciljeva, čvrsto učvršćujući društveni stub u proces evropskog semestra. Evropska komisija je predložila revidirani socijalni pregled, o kojem se trenutno razgovara sa državama članicama, kako bi se poboljšao alat za merenje napretka u socijalnim pitanjima.

Zaključno, Evropski stub socijalnih prava mora da omogući izgradnju socijalne Evrope sposobne da pruži pozitivan uticaj na živote ljudi, podržavajući nacionalno blagostanje i njihove reforme, jačajući koheziju, solidarnost i konvergenciju, kako bi se smanjila nejednakost, siromaštvo i socijalna isključenost. Odnosno, moraće da obezbedi da svi evropski građani mogu u potpunosti da uživaju svoja socijalna prava, kako je socijalna Evropa jača Evropa.

Vito Borrelli

Zamenik direktora Predstavništva Evropske komisije

u Evropskoj komisiji Italije

A.E.D.E.R.M. I EVROPSKI PROGRAMI ERASMUS+

Razvoj odnosa Republike Moldavije sa državama Evropske unije, a posebno nedavna prijava za pristupanje uniji, otvara nove perspektive saradnje u oblasti obrazovanja i stvara mogućnosti za učešće u programu ERASMUS +. AEDE sekcija Republike Moldavije (AEDERM) ceni partnerstva škola u Republici Moldaviji sa školama iz svih zemalja EU, a posebno iz Rumunije, sa kojima delimo jezik, kulturu, tradiciju i uglavnom istoriju. Partnerstva su dobrodošla. To bi omogućilo da se obrazovanje mladih generacija odvija u još dubljem evropskom kontekstu koji bi omogućio brzu integraciju naše države u sastav Evropske unije.

Studenti će imati priliku da se uključe u nove obrazovne programe, moći će da se razvijaju individualno i profesionalno. Takođe će imati priliku da se slobodno izražavaju o evropskim temama i razviju svoje veštine multikulturalne komunikacije. Tako otkrivaju nove kulture, produbljuju univerzalne vrednosti ljudskih prava, sklapaju nova prijateljstva, grade odnose i formiraju složeniju viziju svoje budućnosti. Akumulirano iskustvo i znanje će kasnije moći da se primeni u institucijama Republike Moldavije, kao uzor i inspiracija budućim generacijama. Uključivanje učenika i nastavnika u evropske obrazovne projekte otvora puteve upoznavanja evropskog kulturnog nasleđa, tehničkog i naučnog napretka u EU.

U ovom kontekstu, pominjemo neke aktivnosti u koje su bili uključeni naši studenti, uz podršku AEDERM-a, kao što je aktivnost na eTwinning platformi, započete 2017. Za 5 godina delovanja realizovano je 12 međunarodnih eTwinning projekata. koji se bave različitim temama, kao što su: poštovanje i zaštita životne sredine, kulturna dešavanja, promocija tradicije i običaja, biologija, nauka, engleski jezik, hemija, STEM, od kojih većina ima nacionalne i evropske sertifikate kvaliteta. Uključivanje učenika i nastavnika u eTvining projekte doprinelo je stimulisanju njihovog kreativnog potencijala i podsticanju korišćenja računara u druge svrhe osim komunikacije na društvenim mrežama, korišćenja novih tehnologija i multimedija u procesu interkulturalnog obrazovanja, razvoj kapaciteta za izražavanje na jeziku međunarodnog prometa.

Teorijska srednja škola „Mircea cel Batran” u Kišinjevu dobila je sertifikat eTwinning škole 2020-2021, što je priznanje ličnom uspehu nastavnika, ali i potvrda izuzetnih rezultata koje je postigao ceo eTwinning tim škole. Ovaj status govori o tome da je obrazovna ustanova primer koji treba slediti u oblastima kao što su: digitalne prakse, prakse onlajn bezbednosti, inovativni i kreativni pristupi u pedagogiji, promocija kontinuiranog profesionalnog razvoja nastavnika i promocija prakse saradničkog učenja nastavnika i učenika. .

Naziv pokazuje da upravljački tim ove srednje škole integriše eTwinning u razvojne politike i inicijative škole, tako što pokreće onlajn obrazovna partnerstva i razvija odgovarajuće veštine učenika za dvadeset prvi vek.

Prvi eTwinning projekat bio je „Različitost ekosistema“ sa ciljem ekološkog obrazovanja za učenike. U okviru ovog interdisciplinarnog projekta – biologija, engleski jezik, informatika i komunikacija, učenici sprovode niz aktivnosti, na terenu i u učionici.

Kao rezultat, dobijene su nacionalne i evropske nagrade za kvalitet.

2019. eTwinning tim nastavnika pokrenuo je tri projekta:

• „Istraži moj tanjir” koji je bio namenjen zdravstvenom vaspitanju učenika. Ideju projekta i sprovedene aktivnosti i proizvode cenili su uprava srednje škole „Mircea cel Batran”, učenici drugih odeljenja, nastavnici i roditelji učenika.
• „Čudo vode (V)” imalo je za cilj ekološko obrazovanje učenika. Učenici su zajedno sa partnerima sprovodili različite aktivnosti, kako u školi, tako i van nje, kao što je – proučavanje kvaliteta vode u ekosistemima lokaliteta.
• „Pronalazači i pronalasci” gde se zajedno sa partnerima raspravljalo o osnovnom cilju projekta – STEM edukaciji učenika, razvoju inovativnog mišljenja i tehnoloških veština.

U školskoj 2021-2022. godini, ustanova je započela – Tekvill projekat u svakoj školi – u kojem nastavnici i učenici iz različitih odeljenja učestvuju u predmetima „Grafički dizajn“ i „Veb dizajn i razvoj“. Tokom programa proučavaju se principi kreiranja vizuelnog identiteta korišćenja programa, identifikuju i eksploatišu inovativne ideje sa društvenim uticajem na zajednicu, interesovanje za discipline iz oblasti IT, kreativnosti, podrška talentovanih mladih ljudi iz Republike Moldavije, i bivaju identifikovani i eksploatisani.

Kao što je već pomenuto, imamo bliske veze prijateljstva i saradnje sa Rumunijom, koja je bila prva država koja je priznala nezavisnost Republike Moldavije, odmah po proglašenju nezavisnosti nove države (27. avgusta 1991. godine). Obe zemlje predstavljaju isti narod, rumunski narod, koji ima isti jezik, istoriju, kulturu i tradiciju. Rumunska sekcija EDA, zajedno sa moldavskom, podržava težnje Republike Moldavije da se pridruži EU i da obezbedi njenu stabilnost i bezbednost u napetom kontekstu na ovom delu kontinenta.

Zajedno manifestujemo naš zajednički cilj izgradnje jake, ojačane i obrazovane Evropske unije. Sa zahvalnošću smo pozdravili solidarnost predsednika Silvana Marselje, Evropskog komiteta i različitih sekcija A.E.D.E.

Prof.dr. Mihai Tesku,

Predsednik A.E.D.E.R.M.

UNUTRAŠNJA SNAGA, SPOLJNA BEZBEDNOST –

RAZVOJ EVROPSKOG IDENTITETA / PODRŠKA UKRAJINI

57. Andeški dan Evrope bavio se temom „Evropa – dom?“ a istovremeno je dominirala ruska invazija na Ukrajinu. Bernd Poselt, predsednik Panevropske unije Nemačke, koja dva puta godišnje organizuje ovaj sastanak na Svetoj Gori u Bavarskoj, nije video u tome nikakvu kontradikciju. Da bismo se izborili sa spoljnim pretnjama, važno je i jačanje evropskih institucija i razvoj evropskog identiteta.

Teme i prilozi bili su raznovrsni, od bavarske državne ideje Ludviga I, kao hrane za razmišljanje za Evropu, do teme nacionalizma, populizma i identitetske propagande kao iskre na temeljima Evrope do Habzburške monarhije i federalne Evrope i Šleske, do izjava: Evropa – voz za nigde?

Nakon prazničnog bogosluženja u pokloničkoj crkvi u čast Svetog Benedikta, aktivno sam učestvovao u diskusiji kao gost iz Austrije, kao predsednik AEDE Austrija i potpredsednik AEDE-Europe!

Saopštenje Panevropske pres službe pročitajte ovde:

„Iz Beča je doputovala Elizabet Ditrih, predsednica Evropskog političkog udruženja Europtimus, AEDE-Austrija, koja je izrazila svoje simpatije prema Bavarskoj citatom Bruna Kreiskog: „Toliko volim da idem u Bavarsku jer kuća, a ipak je kuća!“ Ona je odala počast nedavno preminulom predsedniku Evropskog parlamenta Davidu Sasoliju, koji je u svom poslednjem govoru u Evropskom parlamentu, koji je predstavila i prevela na italijanski, rekao sledeće:

„Evropska unija nije slučajnost istorije! Ja sam sin čoveka koji se sa dvadeset godina borio protiv drugih Evropljana, i sin sam majke koja je sa dvadeset godina napustila svoj dom i našla utočište kod drugih porodica. Znam da je ovo i priča mnogih vaših porodica i takođe znam da kada bismo svoje priče podelili i ispričali uz čašu piva, nikada ne bismo rekli da smo deca ili unuci nesreće u istoriji, ali rekli bismo da je naša priča pisana o želji za slobodom, o strepnji za pravdom, o želji za bratstvom! Mi nismo nezgoda istorije!“

Duša Evrope se ne nalazi samo u ekonomskim ili pravnim pitanjima, već je „povezana sa našim vrednostima, pogledima i istorijom“, kako je Karl fon Habzburg naglasio u svom govoru 11. januara 2022.

U EAT Austria i Asocijaciji EAT-Europe, čija je potpredsednica, nastoji da upozna kolege i mlade ljude sa vrednostima i iskustvom „Evropskog duha” događajima i studijskim putovanjima, virtuelnim klubom Europtimus i učešćem u brojnim projektima.

Radna grupa za mlade, u kojoj je predstavljeno „od Maroka do Poljske do Srbije“, već je razgovarala sa Berndom Poseltom, jer smo mi u Beču.

Želela bih da izrazim svoju iskrenu zahvalnost za dva uzbudljiva dana u Nemačkoj i svakako ću nastaviti da negujem odnose sa Panevropskim pokretom!

Sa mnogo evro-optimističkih pozdrava!

Elizabet Ditrih

Evropski potpredsednik AEDE

EVROPSKO UDRUŽENJE NASTAVNIKA 

EVROPSKI PREDSEDNIK:

AEDE KANCELARIJA

Na sastanku od 28.03.2022

PRIMEĆENO

Zabrinjavajuća situacija u Ukrajini, usled ruske vojne invazije i upornog agresivnog dejstva sukoba, koja je rezultirala ogromnim ljudskim gubicima;

NAZNAČENO

Da je situacija izuzetno složena i da je još uvek teško dešifrovati sve scenarije koji se mogu pojaviti, čak i van granica Ukrajine;

S OBZIROM DA

Aktuelni sukob je u suprotnosti sa principima međunarodnog prava i, posebno, Evropske unije koja ima za cilj da promoviše i doprinese miru i bezbednosti, kao i solidarnosti i međusobnom poštovanju među narodima i striktnom poštovanju međunarodnog prava;

VEROVANJE

Da bi se vojni napad koji je u toku mogao proširiti, sa ozbiljnim društvenim i ekonomskim posledicama po čitavu međunarodnu zajednicu, dovodeći u opasnost evropsku bezbednost i globalnu stabilnost;

UBEĐENJE

Da je jedini izlaz da se stane na kraj neprijateljstvima i da se može, uz saradnju svih, dati snaga diplomatskom putu;

IZKAZUJE

Svoju oštru osudu vojne agresije u Ukrajini;

MANIFESTI

Najšira solidarnost i bliskost sa celokupnim stanovništvom pogođenim ovim strašnim ratom;

TAKOĐE IZRAŽAVA

Najveća bliskost sa svim AEDE prijateljima prisutnim u Ukrajini;

TVRDNJA

Maksimalna spremnost AEDE-a da da svoj doprinos za svaku akciju i moguću mobilizaciju, u cilju promovisanja mira i garantovanja međunarodnog prava.

L’AEDE/EAT

est une Association internationale à but non lucratif (AISBL)

2 Place Luxembourg (MEI-EMI), 1050 BRUXELLES www.aede.eu

aedeeuropea@gmail.com