Историја
Порекло Европског покрета датира из јула 1947. године, у време када су потребу Уједињене Европе заговарали угледници попут Винстона Черчила (Winston Churchill) и Данкана Сандиса (Duncan Sandys) у облику англо-француског Уједињеног европског покрета. УЕМ је деловао као платформа за координацију организација створених након Другог светског рата. Као резултат њихових напора, конгрес Комитета за координацију европских покрета одржао се у Паризу 17. јула 1947. године, укључујући „La Ligue Européenne de Coopération Economique“ (ЛЕЦЕ), “l’Union européenne des Fédéralistes“ (УЕФ), „l’Union parlementaire européenne“ (УПЕ) и англо-француским уједињеним европским покретима. Поново су се састали 10. новембра 1947. и променили име у Заједнички међународни комитет за европско јединство (The Joint International Committee for European Unity). Ово име задржали су до након Хашког конгреса 1948. године.
Од 7. до 11. маја 1948. године, 800 делегата из целе Европе, као и посматрачи из Канаде и Сједињених Држава окупили су се у Хагу у Холандији на Конгресу Европе. Конгрес, који је организовао Међународни комитет покрета за европско јединство, а којим је председавао Винстон Черчил, окупио је представнике из широког политичког спектра, пружајући им прилику да разговарају о идејама о развоју Европске уније. Важне политичке личности као што су Конрад Аденауер (Konrad Adenauer), Винстон Черчил, Харолд Макмилан (Harold Macmillan), Францоас Митеран (François Mitterrand), Пол-Хенри Спак (Paul-Henry Spaak), Алберт Копе (Albert Coppé) и Алтиеро Спинели (Altiero Spinelli) узели су активну улогу у конгресу и покренут је позив за политичку, економску и монетарну унију Европе. Ова значајна конференција требало је да има дубок утицај на облик Европског покрета, који је убрзо створен.
Европски покрет је формално створен 25. октобра 1948, када је Заједнички међународни комитет за европско јединство одлучио да промени име. Дункан Сандис (Duncan Sandys) је изабран за председника, а Леон Блум (Léon Blum), Винстон Черчилл, Алциде Де Гаспери (Alcide De Gasperi) и Пол-Хенри Спаак изабрани су за почасне председнике.
Прво велико достигнуће Европског покрета било је стварање Савета Европе у мају 1949. Европски покрет је такође био одговоран за стварање „Collège d’Europe“ у Брижу и Европског центра за културу у Женеви.
Једна од његових главних функција током 1950-их до 1990-их била је успостављање тела стручњака које пружа савете и идеје о одређеним политичким или економским проблемима „think-tanks“ и мреже мобилизације у демократским земљама Европе и земљама подложним тоталитарним режимима.
ЕВРОПСКИ ПОКРЕТ је од 1948. године играо суштинску улогу у процесу европских интеграција вршећи свој утицај на европске и националне институције. Заузимао се у корист директног избора Европског парламента од стране свих европских грађана, у корист Уговора о Европској унији и такође за европски устав.
Његов циљ је био да трансформише односе између европских држава и њених грађана. Да би постигао овај циљ, Европски покрет је грађане увек стављао у срце изградње заједнице.
Тренутно је Европски покрет заступљен у 39 националних европских канцеларија и окупља 36 међународних удружења.
