Онлајн школа у Европи:

само одговор на потребу или

почетак нове фазе образовања?

Силвано Марселие

Крајем фебруара смо се сналазили, а изненада смо се нашли у ванредној здравственој ситуацији. Била је то незамислива и потпуно изузетна ситуација. Да би се спречило ширење вируса, било је потребно затворити школе, онемогућавајући активности лицем у лице.

Наставници и ученици били су укључени у учење на даљину које раније није тестирано или организовано и није имало референтни стандард.

Одједном уроњени у ову нову стварност, наставници су се пажљиво и великодушно посветили преображавању наставне активности. То је свакако био тежак и захтеван рад који је дао и даје колико толико добре резултате.

У ствари, захваљујући залагању наставника, дигитални рад омогућава школама да заврше школску годину. Наставници су се поуздали у своје искуство и професионализам, показујући велику одговорности, усвајајући технолошке алате помоћу којих могу да наставе пут дидактичке наставе. Њихова улога је била веома важна и одлучујућа. У ствари, они су ти који су поврх предавања, покушали да се усагладе са ученицима, мимо тешкоћа удаљености.

Ограничења

Учење на даљину засигурно не може у потпуности заменити пуноћу образовне и педагошке делатности. И поред тога што је ефикасно, не може заменити људску топлину агломерације, нити даје осећај припадности школи. Похађање школе остаје апсолутнa основa, као образовна заједница, и не може je заменити технологија.

Ово ванредно време је, између осталог, интензивирало неједнакости. Од затварања школа, неки ученици су искључени из учења на даљину и више нису наставили пут школовања који су започели, због многих проблема, као што су социјална маргинализација, сиромаштво, недостатак информационе технологије и културна заосталост породица. Појавио се нови облик дисперзије: дигитална дисперзија.

Почетак нове фазе за школу

Ова ситуација представља само почетак једне од највећих револуција образовања у историји. У ствари, школа будућности неће уопште бити онаква каква је била пре. У погледу организације, образовања, безбедности и здравља, школа се већ променила. Биће потребно храбрости у будућности, а не страха од онога што се може пренети на образовање учењем на даљину. Школа мора имати храбрости, мора бити у стању да створи нови простор и ново време у којем ученици неће бити само пасивни слушаоци, већ активни протагонисти. За учење на даљину биће потребна потпуна преправка образовног пута.

Почела је револуција у којој оса обуке више није учитељ који предаје, већ ученик који учи. Настава је стекла невиђену флексибилност које нема у традиционалним фронталним предавањима, ригидним програмима и кодификованим стандардима оцјењивања. У школи трећег миленијума биће дигитални виртуелни простори и радионице за колективно учење.

Дакако, учење на даљину не може бити замена за школске активности, али може подржати наставу лицем у лице како би се олакшало разумевање појединих предмета.

Овај тренутак је такође показао важност кључних грађанских вештина: дигиталних компетенција и аутономију учења за учење. Они који су дигитално писмени боље приступају знању. Ако ће кључне компетенције грађанства бити основни елементи у настави, мораћемо да преиспитамо начин на који подучавамо. Студенти ће морати да буду аутономнији на свом путу учења, али и активнији, прави протагонисти учења.

Нова улога учитеља

Данашњи учитељ, суочен са мултимедијалним технологијама, више нема удобност једне апсолутне истине помоћу које може оправдати своју улогу младима, друштву у целини и себи; он мора заменити овај облик легитимитета који је нестао са другим облицима, попут професионализма, способности подучавања, компетенција које произилазе из вишег нивоа знања, ако жели да гарантује да његов рад има смисла и значај.

Наставник који жели да буде у складу са потребама школе која се мења, а коју све више карактерише присуство нових технологија, мора:

Бити спреман на промене.

Бити компетентан за стално грађење и обнављање циљева које треба постићи.

Покретати иновације. Мора да делује као организатор друштвене трансформације.

Процена, евалуација

Учење на даљину сигурно представља проблеме и за евалуацију. Школа ће имати задатак да калибрира систем оцењивања, прилагоди га стварним потребама корисника и променама у методологији, у извођењу наставе и у стратегијама образовања и оспособљавања.

Вредновање је важно јер утиче на промоцију успеха ученика у образовању. Евалуација гради и мења слику о себи: мења будуће перспективе; јача или смањује самопоуздање; утиче на појединачне приче.

Евалуација курса или мерење знања?

Верујем да данас више него икад тема не треба да буде оно што ја оцењујем, већ кога оцјењујем, знајући да иза имена стоји прича, стање, патња, нелагода.